filmska snimanja u bosni i hercegovini do 1918. godine

SINEAST,

filmska snimanja u bosni i hercegovini do 1918. godine

Autori: BOSA SLIJEPČEVIĆ

U dosadašnjim traganjima za fiimovima o Bosni i Hercegovini, snimljenim do oslobođenja 1918, došli smo do 26 naslova. Podaci o njima crpeni iz domaćih izvora, većinom su nepotpuni; ne pominju proizvodno preduzeće filma, niti godinu snimanja i ona se može samo donekle određivati prema datumu prikazivanja. Gotovo bi se moglo tvrditi da je tih filmova bilo znatno više. O njima će saznati samo oni koji budu imali mogućnosti da tragaju u svetu: u filmskoj štampi toga vremena, u filmskim arhivima, u arhivima filmskih proizvodnih preduzeća. Ovde ćemo navesti one znane, redosledom kako su prikazivani. Tamo gde je podatak nađen na stranom jeziku, naslov filma će se dati u prevodu I originalu. Polazak debelih gospođa iz Sarajeva (Die Abfahrt der dicken Frauen von Sarajevo). Putujući Kinematograf Edison prikazao je ovaj film u Društvenom domu u Sarajevu 24. VIII 1906. godine. Kad kinematograf daje predstave u tada najlepšoj i najskupljoj dvorani grada, on je i dobrostojeći. Nije li onda taj kino mogao i snimati u Sarajevu kako su to običavali kinooperateri-snimatelji koji su krenuli u svet sa novim izumom? Iz oskudnog oglasa nije jasno o kakvom je polasku reč, niti ko su debele gospođe. Godine 1909. u Bosni snima Pateov (Pathé) snimatelj Luj Pitrolf de Beri (Louis Pitrolf de Beéry), onaj koji će godine 1911. snimati u Srbiji za Svetozara Botorića, 1912. za braću Saviče, za oba igrane i neigrane filmove, a u balkanskoj vojni, na ratištu, i slavlja pobede. O Berijevu snimanju u Bosni podaci su nađeni u Arhivu Bosne j Hercegovine. Šta je tada snimio nema podataka. Zasad se samo zna da je pionir filma i u Bosni i u Srbiji Bosnom i Hercegovinom. Film pod ovim naslovom prikazan je u Zadru 24. VII 1909. kao filmske novosti. Sarajevo. Film Sarajevo prikazan je u Splitu 16. marta 1910. Sarajevo, Mostar, Beograd. Ova tri filma prikazana su u Sarajevu kao posebna atrakcija« u jednom putujućem bioskopu 7. V 1910. Bosna. Film pod tim naslovom prikazivan je u Grand bioskopu hotela »Pariz« u Beogradu, marta 1911. godine, I to uz velike reklame. U Bosni (Sarajevo) 90 m, u boji. Film je u Pateovu katalogu za 1911, 1912, 1913. (Podatke dao D. Kosanović, Oslobodenje 30. I 1971.) Katalog navodi netačan podatak da su u Bosni 4/5 stanovništva Turci. Prema popisu iz 1910. Muslimana je bilo u Bosni 33,25%. Austrijski car Franjo Josif u Sarajevu, ili Carev boravak u Sarajevu (Kaiserbesuch in Sarajevo), proizvodnja Pate, 1910. Bosni je Austrija dala neku vstu ustava, car Franjo Josif dolazi u glavne gradove Bosne I Hercegovine da pokaže da Austrija tu vlada. U Sarajevo je car stigao 30. maja, u Mostar 2. juna, iz Mostara se vratio direktno u Beč 3. juna 1910. Bosnische Post od 7. juna 1910. objavljuje da je poznata firma Pate Frer (Pathe Freres) Iz Pariza snimila film o carskim svečanostima u Sarajevu i da će se film prikazati u Worlds Kinu Huga Špicera (Spitzer), kao i šta se na filmu vidi.  Dolazak, pozdravi upućeni caru i pratnji, put u katoličku katedralu I Begovu džamiju na službu božiju, dolazak na vojno vežbalište, smotra trupa, kao i slike dece koja su došla u Konak da pozdrave cara. (Srpska riječ od 30. V 1910. objavila je u programu o poseti da će car posetitl i pravoslavnu crkvu. Na filmu toga nema. Film je na programu počev od 17. juna 1910, dakle dve nedelje posle snimanja. Prikazivan je u Sarajevu i povodom objavljivanja rata Srbiji 1914. godine. Britanski filmski institut čuva 35 m. ovog filma, doček na stanici.’’ Naučno putovanje Bosansko-hercegovačke trgovačke i obrtničke komore. Delegacija Bosansko-hercegovačke trgovačke i obrtničke komore bila je početkom 1911. godine u Češkoj, u Rajhenbergu I Gabloncu, i tom prilikom je snimljena. Film je prikazan u Sarajevu u kinu Taumatograf 21. juna 1911. Na njemu se vidi dolazak I doček delegacije u Rajhenbergu, ulazak članova delegacije u automoblle I obilaženje grada. Bihać, njegov vašar i konjske trke 1912. godine. Neka firma iz Beča snimila je 1912. godine veliki vašar I konjske trke u Bihaću, koji su se održavali svake godine na Ilindan, 2. avgusta. Film je čuvan u Bihaću sve do poslednjeg rata, kad je nestao.Osiguranje bosanske granice, prirodno, 120 m. Pod tim imenom film je prikazan u Modemom bioskopu u Beogradu 20. novembra 1912, s. k. O kakvom je osiguranju reč, jesu li to utvrđenja ili manevri i čiji nema podataka. Jajce, nekadašnja prestonica Bosne. Fiim je prikazivan u bioskopu Kasina u Beogradu septembra 1913. Predeli u Bosni i Dalmaciji. Film je prikazan u bioskopu Kasina u Beogradu 5/18. februara 1914. Vojne vežbe austrijske brdske artiljerije kod Višegrada (Felddienstiibung ostereichischer Gebirgsartillerie bei Višegrad). Film je prikazan u Apolo kinu u Sarajevu 2. aprila 1913. Reklama ističe da je snimanje pograničnih trupa izvršeno nedavno. Sarajevski crni dani (A szarajevreketć napokrol), proizvodnja Kinoriport, Budimpešta, 160 m. U ovom filmu o sarajevskom atentatu vidi se: dejstvo Cabrinovićeve bombe, Cabrinović, prestolonaslednik Franc Ferdinand sa suprugom ispred Većnice, mesto gde je Prestolonaslednik ubijen, hvatanje Principa, ožalošćene Sarajlije prolaze pokraj odra, protivsrpske demonstracije razaranja, razorena redakcija Srpske riječi, atentatore vode na saslušanje. Film je prikazan u Budimpešti početkom jula 1914. (Podak iz članka D. Kosanovića, Politika 26. VI 1977.) Slike iz Sarajeva prikazane su u Apolo kinu u Sarajevu 7. VIII 1914. godine. Je li reč o zbivanjima oko sarajevskog atentata, ili o nekom drugom filmu o Sarajevu nema podataka. Brdska artiljerija u Bosni (Die Gebirgsartillerie in Bosnien) Weltfilm, Beč, 130 m, premijera 20. novembra 1914.Moglo bi se pomisliti da su ovaj film i onaj ranije pomenuti o artiljeriji isti, ali je prvi prikazan godinu i po ranije no što je označeno da je bila premijera ovoga filma. U proleće 1914. bili su u Bosni veliki manevri prema Srbiji, pa su, možda, i filmovani, ili je reč o ratnom pohodu.  Bosna i Hercegovina (Bosnien-Herzegovina), Miler film (Moller Film), Beč 1915. 1460 m, Sarajevski list Vakat od 3. Juna 1914. godine kazuje da je Vlada sklopila ugovor sa predstavnikom preduzeća Pate Frer (svakako bečkim) da ono snima po Bosni i Hercegovini. Navodi da će snimanje vršiti direktor preduzeća Miler (Muller) i jedan snimatelj, a putovaće svojim autom u pratnji vladina predstavnika. Dakle. vlada želi snimanje da iz nekih njenih razloga pokaže Bosnu svetu. Snimanje je Izvršeno i film je pušten u promet 1915. godine kao proizvodnja Miler Filma iz Beča. O tome su podaci u Wiener Zentral-Vorfuhrung, 1915. Tu je i nešto naznake šta se u filmu vidi. »Veoma interesantnl snimci Sarajeva, mnogi snimci Bezistana, brdskih pejzaža, narodnih svetkovina, narodnih nošnji, crkava, džamija, samostana itd. itd. Bosanska Istočna železnica (Die bosnische Ostbahn). Reklama za film naglašava da je ova sad tako važna istočna željeznica« na programu u Imperijal kinu 14. avgusta 1914.Reč je o uskotračnoj pruzi koja je dolazila do Višegrada, pravljena za vojne svrhe, a izgradnja je njena, zbog nepogodna terena, stajala više nego dotada ijedne železnice u svetu. Naravno, troškove je snosila Bosna. Frlm je prikazan na početku rata. kada je ova pruga opravdala namenu koju joj je Monarhija dala. Komandant armije Potiorek I njegov glavni štab. Film je prikazan u Apolo kinu 28. oktobra 1914.Potiorek je u doba ovoga snimanja vodio krvavu bitku protivu Srbije (i doživeo poraz), pa mu je glavni štab morao biti neće na teritorijl Bosne ili Srbije. Sarajevo. U austrijskom vojnom kinu u Beogradu prikazan je 1916. film Sarajevo, u boji, pa bi to mogao biti film pomenut u Pateovom katalogu, pošto je i on u boji. Jubilej nadbiskupa dr Štadlera (8. juna 1918). Rim je stavljen na program Ratnog kina u Sarajevu 5. jula 1918. g.Biskup je slavio 50-godišnjiou rada. Na proslavi je brojni kler, Biskupi iz Zagreba, Ljubljane, Splita, Križevaca i drugi. Brojno su zastupljeni vlada, sa zamenikom poglavara B. I H. Maksom Đurkovićem, brojan je oficirski kor. U Sarajevu je snimao i čovek koji je tu živeo i radio, I to u kinematografiji. Ime mu je Anton Valić. Tadašnje sarajevske novine koje ga pominju, i hrvatske (Hrvatski dnevnik) i nemačke (Bosnische Post), njegovo ime pišu Walits. Ne zna se zato da je on došijak iz Austrije, ili je od onih naših Ijudi koji su svoje ime ponemčavali. Vlasnik Apolo kina u Sarajevu koji ga je i ozidao, bio je Austrijanac Albert Mec (Metz). Apolo je otvoren 21. septembra 1912. Vodila ga je sestra Alberta Meca Paulina Valić (Walits), direktor kina (Leiter) bio je njen sin, kasnije snimatelj Anton Valić.Kad je Paulina Vafić postala zakupac Imperijal kina zajedno sa svojim bratom Karlom (5. oktobra 1913.), Anton Vahić je postao direktor toga kina. Posle oslobođenja 1918. godine živeo je u Zagrebu, 1945. napustio je zemiju, umro je oko 1969. godine.Potomci Alberta Meca, od kojih su traženi podaci o Valiću, njegovo ime su navodili kao Walitch. On je snimio: Svečano otvaranje Napretkova doma u Sarajevu (28. septembra 1913). U Mostaru je 1902. osnovano Hrvatsko potpomo društvo za potrebne đake srednjih i visokih škola iz Bosne i Hercegovine, a u Sarajevu 1903. Hrvatsko društvo za nameštanje dece u zanate i trgovinu. Godine 1907. ova su se dva društva ujedinila i nazvala Napredak, a sedište društva je u Sarajevu. Društvo je podiglo svoj dom, on je svečano otvoren 28. septembra 1913. i to otvaranje je snimljeno. Bosnische Post od 9. oktobra 1913, o tom snimanju piše: »Za nas Sarajlije od dvostrukog su interesa snimci o svečanom otvaranju Napretkova doma. Najprije, to je prvi i uspeo pokus uprave Imperijal kina da ovde u Sarajevu, I u svijetu, snima sa vlastltim aparatom. Drugo, filmske. slike će ući u žumal Pate Frer i prikazivaće se u svim većim bioskopima sveta.« Pošto devet meseci posle ovog upravitelj Imperijal kina Anton Valić snima zbivanja oko sarajevskog atentata. a I ovo je snimak toga kina, predpostavlja se da je svakako Valić snimlo i otvaranje Napretkova doma. Ustoličenje reis-ul-uleme u Sarajevu (23. marta 1914. godine). Socijalistička proslava 1. maja u Sarajevu. Film je na programu Imperijal kina 13. maja 1914, a novinska reklama kazuje da je »vlastiti snimak« toga kina Sarajevo. Ubistvo Franca Ferdinanda I njegove supruge. Bosnische Post od 4. jula 1914. godine obaveštava da će se cele nedelje davati u Imperijal kimu. Slike posvećene ubijenom Francu Ferdinandu, medu kojima i one »koje je snimio Anton Walits o događajima u Sarajevu: prijem u Vijećnici poslije prvog atentata, proklamacija prijekog suda, demoliranja po Sarajevu. Osim toga prikazaće se svečani prolazak pogrebne povorke kroz Trst I sahrana u Beču«. Rim je stavljen na program 6. jula 1914, osmi dan po atentatu. (Kopiju filma čuva jugoslovenska kinoteka.) U Apolo kinu u Sarajevu zbivanja u tom gradu prikazivana su i u stojećim slikama: Dan ruža u Sarajevu (Der Rosentag in Sarajevo). U nedelju 4. juna 1916. održana je svetkovina Dan ruža (valjda su se ruže prodavale) u korist ratnih potreba. Prema bioskopskim reklamama svečanosti su snimili austrijski oficiri, fotografisali (Momentauf- nahmen) i sllke su, u redosledu kako su se zbivanja odvijala, prikazane u Apolu kinu 10. juna t. g. uz redovni program. Na njima se vidi poglavar BH Šarkotić, I drugi velikodostojnici. Otkrivanje spomenika zahvalnosti. Povodom trogodišnjice pogibije Franca Ferdinanda otkriven mu je 28. juna 1917. godine spomenik na današnjem Principovu mostu. Bosnische Post od 1. jula 1917. o tome kazuje: »Zahvaljujući predusretljivosti nekih oficira koji su za vreme svečanosti otkrivanja spomenika napravili niz odličnih snimaka, Apolo kino je u mogućnosti da ove slike, njih 50, pokazuje svojim gledaocima... i to preko programa ... Apolo kino se obavezuje da će od četiri predstave jednu trećinu prihoda dati Fondu za gradnju Sofijine kuće i spomen crkve Franca Ferdinanda. Slike su na programu kina 20. jula t. g.« (Iz knjige u pripremi: Počeci kinematografije u Srbiji, Cmoj Gori, Bosni i Hercegovini 1896-1916.)

Arhivi štampe
Historijski arhiv štampe

Besplatne digitalizirane verzije najranije štampe u BiH.

Savremena štampa

Stotine hiljada tekstova iz najznačajnijih publikacija iz BiH i regiona od 2003. do danas.

Istraživanja i analize

Online arhiv istraživanja i analiza nevladinih organizacija iz jugoistočne Europe.

Pretplata

Za pristup cijelim tekstovima i dokumentima pohranjenim u INFOBIRO digitalnoj arhivi, potrebno je da imate pretplatu za korištenje usluga arhiva. Kako se pretplatiti možete pogledati ovdje