I ako danas nema sumnje o tome, da je Hercegovina dobila svoje ime od hercega Stjepana Vukcica, koji je taj laskav naslov, — kako je istorija utvrdila — dobio god. 1448., to se ipak ovaj fakat u narodu slabo poznaje. Cuo sam nedavno pricati o imenu Hercegovine, te se uvjerih, da naš narod ovu pricu manje više drži za suštu istinu. Evo što mi je kazivao o toj stvari jedan starac Muhamedovac: „Cim je Bosna i Hercegovina, Bog ti pomogo, bila fet ucinjena od Turcina, odmah nizami (vojnici) stanu iskati izun (dopust), da odu malo u svoj vilajet na selamluk (vigjenje) i na tevdil havu (ladanje), biva da malo promijene hariju (zrak), jer nikako nijesu mogli obiknuti našu vrucinu i žegu. Mnogi od njih, koji nijesu bili više godina kod kuce, dobiju teskeru (putnicu), da mogu ici. Kad su došli tamo u svoju domovinu, vec otkle je koji bio, stanu ih zapitkivati njihove emšerije (poznanici) i jarani o svem i svacem i kakva je ta gjaurska zemlja i kakvi su kauri. Oni im pocnu svašta pricati, a od Hercegovine im još reknu nabaška (posebice), kao da su se svi sto godina zdogovarali i ovo: „Para jok, herseng cok", što je biva, efendum, po naški: „Para nema, a kamenja bukadar (i odviše)". 0 tome zacuje polagano i sultan u Stambolu, pa sabere na divan (vijece) sve svoje mušire, valije i vezire (razni dostojanstvenici u otomanskom carstvu), te ih zapita kako ce novo ime nadjeti toj gragjanskoj zemlji u za inad gjaurima, jer mu je dosta askera (vojnika) pozobala, dok ju je zauzeo. Na to se digne jedan stari paša, koji je bio na Hercegovini, kako je baskin (zgodno) po onoj nizamskoj „herseng" — „puno kamenja" nadjenuti ime i cijeloj zemlji, jer ima i onako plaho puno kamenja. Sultan i vas divan na to kail i raži bude (privoli), te po askerskoj rijeci „herseng" prozovu zemlju Hersengovina, otkle joj je poslije došlo ime Hercegovina".