Za vrieme gospodstva bosanskoga , je li tko o domaćim dogadjajima pisao , kao na priliku u Serbii Daniel i Carostavnik i t. d., danas se ništa nezna! Bošnjaci od najstariih vriemenah pak gotovo sve do godine 1813. služili su se pis¬mom i slovima od sv. Ćirila iznašastim; najstari spomen bo¬sanske pismenosti jesu povelje banah i kraljah počmavši od Kulina g. 1189-1463. Povelje ove stranom su štampane stranom pak još stoje po arkivim inostranim i kod begah bo-sanskih. Za ovim sliedi Podoslovje popa Rupčića pisano god. 1340. a posvetjeno caru Stiepanu Dušanu, u komu su grbovi ilirskih plemićah naslikani, i koje se čuva u samostanu Fojn. snimak po jednom domorodcu 0. P. P. u Biogradu kod Janka Šafarika vidi srb. nar. list i Danicu Ilirsku g. 1842. gdie sam obširnie o njemu govorio. Kod g. Dva. Ljudevita Gaja imade jedna osobita rukopisna knjiga: „Život Aleksandra Velikoga“ u 8. listovah 94, kupljena po g. Dru. Lj. Gaju u Berlinu g. 1840. Rukopis ovaj spadajući po svoj prilici u drugu polovicu ХШ. stolietja, izdati će gosp. vlastnik u sbirci riedkih dragocienih spomenikah ilirskih, koji se u njegovoj knjižnici nalaze. Na¬pominje Dobrowsky rukopisnu knjigu pisanu g. 1406., koja saderžaje poslanja i dielovanja apostolska , posvetjena Hervoji duki spliets. i starostu bosanskomu. Knjigu ovu Facciolati po¬klonio je papi Benediktu XIV. Poznat je nadgrobni nadpis kraljice Katarine u Rimu u cerkvi Aracoeli god. 1478. postav¬ljen o komu poslie mnogih Kataneić najobširnie je pisao. Petar Ohmućević pisao je g. 1482. „Rodoslovje kraljah bosansih i serbskih, koje je priliepljeno o tragu slike kralja Tomasa , a nalazi se u samostanu Sutiski o komu sam govorio g. 1842. u S. N. listu i Danici Ilirskoj. Od stolietja XVI.-XIX. ima više rukopisah po bosans. franeiskanskim samostanima i parokialskim kućama buduć da su sve matrikule i protokoli s ćirilicom bosanskom pisani sve do početka ovog stolietja. Ova bosansko-katolička azbuka ćirilica po niešto je različna od one , kojom Srbi pisaše svoje cerkvene knjige , a ta je razlika pervo u Ijepoti i ravnosti slovah nisu gerbava , ko što se u drugim preoslavnim knjigama vide, i ovo je dalo povod g. Tirolu mislili, da je Petar Veliki ruski car, vidivši ove bosanske knjige, zapoviedio po njima novu gradjansko-rusku, t. j. s kojom se danas služe Rusi i Serbi saliti; drugo što ovdie neima suvišnih pismenah, samo u najstarijoj knjizi Divkovića i Matijevića na sversi rieći, koja okončaje na pisme suglasno, metje se (b) jer tanko, naprotiv palio imadu glasovi ilirski (ć, lj; nj) označeni s (b, ћл i ћн) ? koje drugi rukopisi crkveno-slavjanski neimaju tretje: oni bezbrojnih titlah iliti siglah neima osim na sversi suglasnikah miesto (b) tan. jer sigla (-) i (to) ot. Osim toga bosanski rukopisi i kasnie štampane knjige, pisane su či¬stim ilirskim jezikom. Ćirilica ova bila je upotrebljavana, nesamo od bosanskih katolikah , već i po Dalmacii , Slavonii i Serbiji. Tko je i kad je pervi ovom azbukom počeo tiskati štampati knjige? još je neizvieslno! 0 njoj pisali su dosad: Dobrowsky, Kopitar i najnovie Stojačković. Tiskalo seje najviše u Mletcima, u Rimu i Ternavi, poznate su mi sa¬mo dvie knjige! Zato scienim, što je bilo u malo tiskarnicah ovih pismenah, bili su mnogi fratri bos. usilovani knjige i lalinskim pismenom u isto doba tiskati dati. Bosanska književnost od nauka kerštjanskoga i stvarih duhovnih nije se dalje pru¬žala, i kako napomenuh, jedni štampali su latinskim pismenim drugi ćirilskim. Za sad navesti ćemo pisaoce, koji su ćirilskom azbukom pisali: a ovi su: Divković, Matijević , Posilović i Margitić. A) Pisaoci, koji su azbukom pisali: 1.Matici Divković rodom iz sela Jelašakah koje je u nahii kldanjskoj danas većinom od Turakah naseljeno ono malo kerstjanah spada na župu vijaćku. Redovnik S. 0. Franje obuko se je po svoj prilici u samostanu Olovu, a nauke svčršio u Italiji, bivo je kapelanom u Sarajevu , štiocem i pripoviedaocem u samostanu Kreševu i Olovu; od njegovog života drugo ništa nisam mogo dosad razabrati, nego iz mrtvoslovnih knjigah nekrologa samostana Sutiskoga, da je umro god. 1631. dakle spada u XVII. stolietje. Diela njegova su sliedeća: d) „Nauk karstianski i t. d. u Mnecie 1611“ u 8. listovah 308. Knjiga ova nalazi so ciela kod mene. U njoj se nalazi najprie kalendar od svetacah, zatim odobrenje taliansko censure , a ovo isto na drugoj strani bosanski druga odobrenja Nikole Jurjevića, fra Ivana Božićka i fra Arkangjela Gjenerala. Prikazano: „Plemenitomu i visokomu gospodinu An¬tunu Gargureviću Bošnianinu iz Sarajeva i Pavi sinu njegovu, gdie medju ostalim veli: Tаkојеr nebudući štampe ni slovah ot našega jezika ja mojiem rukama učini sve iznova iz lemelja svakolika slova!“ Ja iz ovih besiedah razumiem, da 11 Mlecie pria god. 1611. nije bilo tiskarnice ovake, već da ju je isti Divković činio uvesti i knjigotiskara Bertana nagovorio, da ova slova nova salije, b) „Sto čudesaa aliti zlameniaa bla¬žene i slavne bogorodice divice Marie“ i t. d. u Mletcie 1611 kod Petra Marie Bertana u 8. listovah 72. Poslie dopuštjenjah ko i u predjašnjoj sliedi prikazanje: „Plemenitomu i visokomu gospodinu gospodinu Ivanu Nikole Matiaševića , Bošnjaninu iz Sarajeva, dostoinomu konjiku svetoga grada Jerusolima i prokuratoru općenomu male bralie svetoga Franceška. Obadvie ove knjige zajedno su svezane i mnoge tiskarske pogrieške nalaze se, zato na svčrsi ove knjige moli , da mu se oprosti, budući da se je namierio na neviešta slagara, i ako bi , veli, bilo uzmožno , da se ove knjige preštampaju: „išlo bi mi od ruke učiniti, kako se ima učiniti. “ Jesu li pak ove dvie spo¬menute knjige još koi put tiskane? dosad je neizviestno. c) „Beside sverhu evangjelia nediljnie priko svega godišta, koe besiede iz razlikieh diačkieh knjiga privede i izpisa, i složi bogoljubni bogoslovac fra Matie Divković iz Jelašak, reda sv, Franceska iz provincie priimenkom Bosne Argjentine i t. d. u Mietcie 1616 po Petru Marii Bertanu u 8. prikazana: „Prisvitlomu i pripotovanomu gospodinu fra Bartolu Kadčiću, dostojnomu biskupu makarskomu. Kod mene se nalazi drugo izdanje, na komu se čita poslie spomenutog naslova; „Ја dom Ivan Filipović ili Garčić, misnik i kavalir sv. Marka izpod Sinja u Cetini arkibiskupie splicke, čini ponovit štampu, budući pomanjkala i malo i se nahodeći, knjige imenovane sverhu evan¬gjelia fra Matie Divkovića , u koi nemanjka ništa , veće sve onako , kako je i pervlje štampano i t. d. u Mleci 1704 po Nikoli Peccanu“ u 8. str. 1008. Prikazana Štipanu Kuzmi arkibiskupu splitskomu i pčrvomu sve Hrvatske zemlje. d) „Plač blažene divice Marie, koi plač izpisavši sarpski i izpravivši mnoge stvari bogoslovac fra Matie Divković iz Jelašak, provincie Bosne Argjentine prikaza svetomu oficiu inkvižicioni , aliti iziskovania. Sveto oficie vidivši , da je stvar vele bogoljubna, zato dopusti, da se može štampati. I štampa u Mnecie (331). Po Francisku Brocoliu, libraru Marcari od insegnie šperance, u 16. str. do 400, još niekoliko listovah od ove moje knjige fali: „Molitva sv. trojstvu na ovomu posliednjemu listu ol pravnie obrazu. Pria nadslova nalazi se kalendar od svetieh al poderan od str. 1-47. nalazi se spomenuti Plac u piesmama, str. 48-61. „Molitve na verše složene na poštenie gospodina Isukdrsta spasitelja na¬šega str. 62. Na novo počimlje: „Verši kako Abram po zapoviedi božioj holi prikazati na posvetilište jedinoga sina svoga Izaka, koje verše ispisavši sarpski itd. itd. u Mnecie sve do str. 188. Str. 189. nadslov opet iznova metje: „Počinaju razlike molitve , vele liepe, viiedne i koristne , koliko za redovnike, toliko za svitovne ljude; koje molitve skupi, iztomaci iz diačkoga jezika u bosanski jezik sarpskiemi slovi Boni bugoslovac i t. d. u Mnecie dXAB (1632). Ove molitve u prostom govoru sliede do str. 320. -str. 321. opet na novo počimlje nadslov: „Nauk Krstjanski s mnoziemi stvari duhovniemi, i vele bogoljubnieini, koi nauk od Ledezmova i Belarminova nauka u jedno stisnu i složi bogoljubni i t. d. u Mne¬cie te sve do kraja sliedi. Imam i drugo izdanje Plac Ml. 1723, 16. st. 402. e) „Nauk karsljanski s mnoziemi stvari duhovniemi i vele bogoljubnieini; koi nauk od Ledezmova i Belarminova nauka u jedno stisnu i složi bog. bogos. i t. d. u Miecie po Nikoli Pecanu 1698 u 16. str. 384. Ovo je kod mene izdanje gos. Stojačković navodi još izdanje g. 1668, 1683, 1707. u 16. str. 415 i 1738. Ova je knjiga istog saderžaja pod d) sa¬mo što je nadslov knjige kasnie od izdavateljah prometnut. Spomenuti Plač, koi je u ovomu izdanju lio i u knjizi pod d) latinskim slovim više putah preštampan je u Dubrovniku, a „Verši od sv. Kate preštampo je Anto Gladalić u Ml. 1709 u 16. str. 65. lat. sl. 2.Sliepan Matijević, rodom iz Soli, drugčie Tuzla, osim da je bio pripoviedaoc, drugo o njemu ništa nisam mogo ra¬zabrati , dapače ni njegove knjige nisam se mogo dočepati, već u Dubrovniku prepisao sam naslov od nickog otca fra Onoria, koi ni po jedan način od sebe je nedade , izdao je „Ispoviedaonik sabran iz pravoslavnie naučiteljah P.P.0. meštru Jeronimu Panormitanu reda pripoviedalacah sv. Domi¬nika; prinesena ou jezik bosanski trudom P. 0. fra Stiepana Matijevića Solinjanina reda sv. Frane male bratje države bo-sanske. In Koma nella štampa della Sac. Congr. de Propaganda fide 1630.“ u 8. str. 82. — Ova rimska štampa po niešto je na oči ružnia od one mletačke. 3. Pano Posilović, rodom iz Glamoča, franciškan države bos. god. 1642. postane biskupom u Skradinu u Dalmacii. a) „Nasladjenje duhovno , koi želi dobro živiti po tom toga dobro umriti itd. itd. Sastavljene i istomačene po fra Pavlu Posiloviću iz Glamoča reda S. 0. Frane provincie Bosne u Miecie na 1639 po Bartolu Ćinamu“ u 8. str. 206. Ovo se kod mene nalazi izdanje. Stojačković spominje drugo u Miecie 1682 po Nikoli Peceanu i Marcarii pod imenjom ljiljana. Posvećena je: Muogopoštovanomu otcu fra Mihi Bogetiću iz Harvata.“ b)„Cviet ot kriposti duhovni i tilesnie prikoristan sva¬komu virnomu krstianinu, koi ga šti često, izvadien iz jezika latinskoga u jezik ilirički aliti slovinski i t. d. po fra Pavlu Posiloviću iz Glamoča, biskupu skradinskomu reda S. 0. Frane u Mnecie 1701 po Nikoli Peccanu“ u 16. st. 230. Ovo je moje izdanje drugo. Pervo izašlo je u Mn. na 1647 po Nik. Peceanu. Stojač. napominje i tretje: 1756. Prikazana je¬zikom latinskim Ferdinandu IV. češkom i ugars. kralju. Ovi „Cviet" preštampao je Kčrsto Mažarović vlastelin Perastski u Miecie. lat. si. 4. Sliepan Markovac, alili Margitić, rodom iz Jajca, franciskan derž. bos. Na više miestah bio je župnikom, a najviše u Jajcu. Poslie Divhovića najviše pisao je i posljednji azbu¬kom. a) „Izpovied karslianska i nauk znati se pravo izpoviditi i t. d. složeno u jezik bosanski aliti ilirički, po fra Štipanu Jajčaninu ot Markovac i f. d. u Miecie 1701. kod Nikole Pecana“ u 16. str. 285. Ovo je moje izdanje. G. Stojačković spominje još od g. 1704, 1707. i 1788. kao najposliednje azbukom bosanskom štampano. Ova „Ispovieda više je putah uMIet. i Splitu lat. slov. preštampana. b) „Fala ot Sveti. Aliti govorenja ot svetkovinah zabiliženi priko godišta. 'Гакојег govorenja sverhu evangjelja u sve nedilje priko godišta; istomačeno iz razlikih knjigah la¬tinski, a složeno u jezik ilirički po bogoljubnomu bogoslovcu fra Štipanu Jajeaninu ot Markovac alliti Margitiću iz kraljestva bosanskoga u Mnecie 1708 kod Nik. Peccana“ u 4. str. 296. Osim ovih tiskanih knjigah imadu još njegovi rukopisi. a) ,,Homilie priko sve godine za jednu nedilju ima ji po dvi- tri. b) „Likaruše“ u kojim su domaće likarie i liečenja napisana. Obadva rukopisa su kod mene. c) „Kronika" u kojoj je pisao dogadjaje svog vriemena po Bosni, koji su se sbili. Ovi rukopis svezan je zajedno s drugom kronikom fra Nikole Lašvanina, vlastitost samostana fojnič. sad je u Sutiskoj, i buduć da je u vlažnu miestu bio to je dosta udarit i jedva se čitati može; i jednu i drugu kroniku prepiso je pokojni fra Mato Kristićević latins. slov. a kod mene se nalazi. Ovo su dosad meni poznati Bošnjaci koji su pisali i štampali azbukom bosanskom koju „sarpskoin“ i „sarmskom“ nazivlju. Moguće je da je i više bilo al poginulo osobito bilo je rukopisali u fojničkoj bibl. a bibliotekari neznajući ih štiti i cieniti, sažgaše ih. Za čudo je, da štampanih knjigah ilir¬skih u bibliotekama francisk. samostanah od lieka, tako rekavši, neima, a talianskih,latinskih, niemačkih, francezkih i t. d. preko reda! Ja sam ove knjige sebi odkupio, sve od prostih ljudih, a još ih se i poderanih nalazi , koje oni čitaju knjige ove ne samo da su čistim bosanskim jezikom pisane već i potrebite stvari duhovne liepo uče; ja ću s vriemenem u ovim knjigama nieke članke preštampavati za ugled i gramaticima i redovnicima današnjim: prvi da nauče čisti jezik, a drugi, da se okane mlitavosti, već da sliede svoje stare otce prihvate za pero, te narod svoj izdavanjem koristnih knjiga na pravu stazu krieposti izvedu!