Teheransku noc koju ni ljetne kiše ne mogu oprati od mirisa paljevine i suzavca paraju tekbiri. "Alah je najveci", cini mi se da prepoznajem puknuti glas taksiste iz komšiluka, "Alah je najveci", potvrduje mladi glas sa krova iza parka. Kroz odškrinuti prozor zvukovi istorije mi se uvlace u sobu i u trenutku nisam siguran šta se dešava; kasna je noc a dan je bio naporan i krvav, možda mi se pricinjava. Otvaram širom prozor i istog trena sam budan da budniji ne mogu biti grad, ili barem koliko m .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.