U sumrak pevaju devojke. Njini su glasovi meki i dahnu svežinom cveca i ljubavi. Njina je pesma blaga, kao kad behar opada. Ona ima nešto od mojih ljubavi: davno, toplo i lepo. Ona podseca na sarajske sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenu zlatu, kao vitke ponosne žene. Kao rumene latice zasiplju me glasovi. Pevaju , devojke. Pevaju lepo. To lici na pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga, što proživih u ljubavi i zanosu. One pevaju, u suton, kao sreca moja, da mi rupcem maše. Ali srce je moje tamno jezero, koga ništa ne diže i u kom se niko ne ogleda.