Kako je dobro kad je na putu. Dva dana, dva dana necu ga gledati. Znam zvace telefonom, ali to cu izdržati, znam necu nigdje ici, nece mi dolaziti žene na kafu, ocisticu kucu, znam i da je sve košulje isprljao da bi ih ponovo morala prati i peglati, znam, sve znam, ali je najljepše što nece biti njegovih pogleda i dodira. Dok sam se tuširala, uhvatih sebe opet u razmišljanju o razvodu. "Nemoj se glupirati, znaš da nemaš gdje," govorio mi je unutarnji glas. Sjetih se filma koji smo zajedno gleda .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.