Iz starije bosanske književnosti.

KALENDAR NAPREDAK,

Iz starije bosanske književnosti.

Autori: ANTUN ODIĆ

Kako smo preuzeli u zadaću, da naš kalendar bude specifično bosanski t.j. da mu se građa odnosi na život i prilike B.i H., ili da je pisano od bosanskohercegovačkih Hrvata ili bar od onih koji žive u B. i H., to je svakako potrebno, da ovdje osvježimo i po koji odlomak naše starije bosansko-hrvatske književnosti. Tim mislimo ne samo upoznati nešto iz te starije naše književnosti, nego osvijetliti prilike koje su u to doba u B. i H. vladale. Za to uprav odabiremo dva sastavka Fra I. F. Jukića, jednog od reprezentanata bosanske književnosti u preokupaciono doba inače Franjevca, koji je proučavao narodni život i upoznao njegove vrline i mane, pa što je lijepo i plemenito nastojao pokupiti za kasnija pokoljenja, a što je zlo liječiti. U tu svrhu kupio je narodno blago: pjesme, poslovice, zagonetke, pripovijetke i to izdavao u svom »Bosanskom prijatelju časopisu, jedinom u to doba u Bosni i Hercegovini. U njemu je pretresao i ostale kultumo-prosvjetne prilike, a prikupljao je i statističke podatke, koji nam danas daju jasan uvid u mnoge tadanje prilike. Ta dva sastavka su: LIETOPIS KATOLIČKE CERKVE U BOSNI. Pod ovim imenom priobivat ćemo, sve što se tiče zapadne cerkve početak, napredak, promiene, njegdašnje i sadašnje njezino stanjezato molim sve bosanske domoljubne svetjenike, da mi izpišu svojih župah postanak i sadašnje stanje statistično po imence u svakomu varošu i selu broj kerstjanskih kućah i dušah, zatim u istomu selu i varošu broj od prilike kućah ristjanskih i gdie pop stoji; broj kućah turskih, gdie i koliko ima džamiah, po isti način ovako treba pobielježiti i ona sela gdie nejma katolikah. Ja za sad samo poveršno napomenut ću stanje katol. cerkve u Bosni, ostavljajući za drugi put o svemu napose govoriti. Katolikah u Bosni ima prieko: 150.000. Sami nemal Franciskani od 500 godinah jesu njihovi duhovni pastiri, iz medju kojih i Biskupe, kao »Namiestnike Apostolske« odabiraju. Sada imaju tri »Namistničtva Apostolska« 1. Bosansko od godine 1701. U njemu imadu tri samostana s cerkvama, u Fojnici posvetjen sv. Duhu, u Kreševu sv. Kati, i u Sutiskoj sv. Ivi Kerstitelju, i dvie cerkve u Varešu sv. Mihovilu Arkan. i Podmilačju 1 sahat od Jajca sv. Ivi Kerstitelju. U sve dakle pet cerkvih na 150.000! Župah imade 49. Za namiestnik Apost. jest sada prepoštovani otac Fra Andria Karačić, stanuje u samostanu Fojničkomu. Broj dušah 112.000. 2. Hercegovačko, odieljeno od Bosanskoga g. 1845, imade 1 samostan još nedovršen na Širokom briegu u nahiji Mostarskoj, župah 14. Broj dušah godine 1844. iznosio je: 33.060. Namiestnik Apostolski sada je presvietli gosnodin Fra Rafo Barišić. Biskup Azotski stoluje u župničkoj kući u selu Seonici u nahii Duvanjskoj. U oba spomenuta namiestničtva sami redovnici sv. Frane duhovnu službu kao paroki i kapelani čine. 3. Trebinsko ima samo 5 župah, a dušah 8.000, ovde služe popovi i Jesuite, koji god. 1843., protjerani iz Skadra, u selu Trebinji nastaniše se. Platju primaju od Guvernera Zadarskoga. Ovo namiestničtvo podloženo je biskupu Dubrovačkomu. ŽUPE. U vikariatu bosanskomu, koje spadaju: na samostan Fojnički: U nahii Fojničkoj: 1. Fojnica. 2. Busovača. U Skopaljskoj: 3., Gornji vakuf. 4. Malo selo. 5. Kupres-Otinovci. U Ramskoj: 6. Proslap. 7. Triešćani. U Lievanjskoj: 8. Gorica. 9. Vidoši. 10. Čuklic. 11. Ljubunčić.U Travanjskoj: 12. Dolac. 13. Orašje. 14. Gučiagora. U Zeničkoj: 15. Cerkvica. U Jajačkoj: 16. Jajce. 17. Varcar. 18. Dobretići. 19. Kotor#Sokoline. U Banjalučkoj: 20. Banjaluka-Rakovac. 21. Ivanjska. 22. GradiškaU Staromajdanskoj: 23. Sasina. 24. Stararieka U Priedorskoj: 25.Volar U bihaćkoj: 26. Vedropolje na samostan Kreševski: U nahiji Fojničkoj: 1. Kreševo U Šarajskoj: 2. SarajevoU Tešanjskoj: 3. Žepče-Osova. U Neretavskoj 4. Podhum. na samostan Sutiski: U nahii Visočkoj: 1. Sutiska. 2. Vareš, 3. Vijaka. U Tuzlanskoj: 4. Usina. 5. Breške. 6. Zovik. 7. Ulice. 8. Dubrave.U Gradačkoj: 9. Tramošnjica. 10. Tolisa. 11. Garevo. 12. Tišina. U Derventskoj: 13. Zelenike. 14. Foča. 15. Koratje. 16, Dubica. U Tešanjskoj: 17. Šivša. 18. Komušina. 19. Popović. U vikariatu hercegovačkomu. a) koje spadaju na samostan Široki brieg. U nahii mostarskoj: 1. Mostar. 2. Široki brieg. 3. Gradac. 4. Ružići. 5. Broćno. 6. Rakitno. U Ljubuškoj: 7. Ljubuški. 8. Roškopolje. 9. Posušje. 10. Grabovica. 11. Gorica. U Duvanjskoj: 12. Seonica. 13. Mokronoge. U Konjičkoj: 14. Zaslivlje. U vikarijatu trebinjskom. U nahii trebinjskoj: 1. Trebinja. 2. Gradac. 3. Rasno 4. Ravno. U stolačkoj: 5. Dubrave. NARODNE UČIONE U BOSNI. Korist duhovnu i vriemenitu, dapače i potrieboću narodnih učionicah dokazivati suvišno je, svak je pametan o tomu uvieren, a za ono niekoliko nadrimudrašak, koji s na? ukom hoće, da monopoliraju — paltadžie — neću govoriti, jerbo oni svašta neštiju, pak neće htiti ni ovo? Nama Turci ni njihovo upraviteljstvo nesmeta slobodu učenja, nas srne? tanemarnost i siromaštvo! A1 kad bi mi marljiviji bili nego što smo dosad, te našeg puka veći prijatelji bili, mi bi siromaštvo nadtvladali, evo ovako: zamolivši turski Devlet u Carigradu, dopustili bi nam barem štogod iz hazne, u koju mi najviše dajemo, za naše pučke učionice drugi način jesu dobrovoljni darovi u Bosni imade do 160.000 kertjanah, a Ristjanah preko 500.000. Sad svaka duša na godinu da dade najmanje po dvadeset parah (nietko istina neće dati ništa, al opet bit će ih koji će za ovi sveti poso bati i deset putah više.) Sad kad bi svake godine što se sabere davalo na korist, koja je slobodna na priliku 6 do 100, za deset godinah mi bi imali veliku glavnicu, iz koje bi učitelje plaćali, učenike siromašne s knjigama podpomagali, a učenike oštroumnie u inostrane zemlje za veće nauke slali. O ovomu narodnomu poduzetju, moglo bi se mlogo šire govoriti, al za domorodce deržim, da je dosta? bolje manje mudrovati, a više raditi, usta sperdaju a kesa govori, kazali su pametni zato pozivam ovim pismom svekolike Bošnjake, koji rod svoj ljube, obojeg zakona, da pruže svoju ruku i počnu na ovu sverhu davati U svakom varošu župi, i manastiru, nek se nadje niekoliko poštenih ljudih, ter neka kupe novce, koji nek dotlen kod njih ostanu, dok se nedogovorimo, koga ćemo odabrati, da se brine za tim; imena darovnikah i koliko su dali, neka meni pošalju: ja ću sva imena koliko je tko dao, ovdie štampati, i od ostalih računah i kontah podnuno svagda izviestje davati. Ja pako, od vriemena kad se ovo spomoćju Božjom započne, računajući, obećajem «za glavnicu narodnih učio nicah u Bosni«, svake godine 1 talir davati. Ja bi želio, da zajedno i Ristjani i Kerstjani imaju jednu glavnicu al ako po našoj nestrieći, nemožemo u dobru obćemu biti ujedinjeni, možemo i nabaška Ristjani za svoje, a Kerstjani za svoje učionice kupiti »ako nemožemo kako hoćemo, a mi radimo kako možemo!« Ja preidvidjam, da već mlogi govore: »ovi naš novi književnik po oblacima kule zida«. »Ufatit će se zubima za vietar!« Nemojte bratjo tako! Za izgled nek nam služe Bugari, naša bratja i po udesu i po plemenu, njih tište iste nezgodne okolnosti, koje i nas Bošnjake, pak po nastojanju neumrlog Neofita, sabrali su za svoje učionice liepu glavnicu, oni su utemieljili više od 50 učionicah mužkih, sad o tom rade, da zavedu i ženske; a više mladih Bugarah uče se no višim učionicama. Zar je nama Bošnjacim sudjeno, da od svega Turskog Carstva posliednji budemo? nije, nedao Bog! samo započnimo, pak će Bog biti na pomoći! — Ristjani od više godinah, po većim varošim: Sara* jevu, Travniku, Banjaluki, Mostaru, Foči, Taslidži, Novom* pazaru, Zvorniku, Tešnju, Pridoru i Lievnu ,ima ju nieku sliku narodnih učionicah, gdje tergovačka, zanatlinska, i gdje koje selsko diete, će čitati staroslavenski bukvar, časlovac, a koji zaviri učenik u Katikisis, i Psaltir, taj je sve doveršio nauke, a po nješto znadu i nišati, ako će biti i jeroglifima! U ovi broj neulazi učionica Travanjska, i Lievanjska, u pervoj je vriedni učitelj Petar Šarkić, rodom iz Sriema, bivši više godinah Učiteljem u Loznici, a u drugoj je verstni mladić Gjorgje Margetić, rodom iz Verljike, sveršivši pet godinah Bogoslovja u Zadru, oba ova učitelja, svoje učionicer na europejski način uredili su, i svoje učenike i u drugim naucima prilježno uče. Ristjanske učitelje većinom plaćaju dietca na miesec po 1. Cvancigu, a niegdie i obćine iz cerkvene kase. Ove učionice trebalo bi providieti s dobrim uči* teljim, i s potriebitim knjigama, ondak bi cvale, i narodu koristile, a osobito kad bi se i po drugim obćinama, otvorile još toliko, a jedna u Sarajevu, ol Travniku, gdie bi se veći nauci predavali, za one naučiti, koji bi hticli biti a i podobni bili za učitelje i svetjenike. Narod nijedan nemože napriedovati, ni duhovno ni tielesno, ako nejma učene i dobre učitelje i svetjenike: »ako sliepac sliepca vodi, obadva će u ja* mu propasti«. Uči nas Duh sveti. Sadašnji preosvešteni g. Ignatia arhiepiskop Sarajevski, za ovim se je pria dvie godine počeo brinuti i lijepih novacah što on položio, što drugi Sarajevski kerstjani po njegovom nastojanju, želeći zaviesti jedno učilište odličnie, al kako sam razumio, ovo će samo za Sarajevo biti, a ja bi želio, da bude za sve bosanske hristjane siemenište, u kojem bi se mladići za svetjenike odhranjivali! Zato molimo ne smo spomenutog g. Metropolitu, već i ostale istočne Episkope, da razpišu po svima župama — parokiama — da se od bogoljubnih hristjanah, popovah, i častnih obćinah za ovu svetu sverhu kupe dobrovoljni darovi. To je moja i sviuh pravih hristjanah obćenita želja! Kerstjani, narodnih učionicah, do skora nisu imali. Prie dvie godine, bogoljubni Franciskanski stariešine, nisu propustili vrieme zgodno, te su utemeljili narodne učionice u Fojnici, Kreševu, Travniku, Lievnu i Varcaru u njima uče kapelani u čitanju i pisanju latinskom i serbskomu, računu, nauku kerstjanskom, i to sve brezplatno, izvan ako tkogod dragovoljno dade štogod. Najgore se učitelji pate s knjigama, kad diete proštie abecedar, i pročita bukvar, nejma drugih knjigah, osobito dietca siromašnia; i ovomu nedostatku, tko će drugi pomoći, ako nezavedemo pria spomenu tu glavnicu? drugčie bit će nam trud našeg učenja uzaludan. Koliko su dostojni Franciskanski stariešine pohvale, zarad spomenutih učionicah utemeljenih, toliko jih opet molimo od strane svega našeg puka, da još utemelje i otvore učionice u Jajcu, Skoplju gornjemu, Sutiskoj, Varešu i Tolisi. Ovdi svagdi kapelani stoje, samo trebalo bi, da kapelane, koji na to prignutje imaju, metnu na miesta ova i za učitelje odrede. Još to dodati imam, da ne samo dietca idju u učio* niču iz onog miesta, već iz sve župe zato valjalo bi prignuti osobito imućnie seljake, da svoju dietcu namieste kod svog znanca, u onom miestu, gdie je učionica: niekoliko okah žita i tovarah dervah, nije velikog troška, što bi dali za uzderža? nje svog dieteta, a korist od nauka koliko duševna toliko i tieiesna jest neiskazana! Samo ovako dostignut ćemo namire naše duhovne i vriemenite.Prvi sastavak nam daje jasan uvid u stanje katoličke crkve u B. i H. Drugi zanimiviji utvrđuje nastojanje Fra Jukića u cilju narodnog prosvjećivanja putem »narodnih učiona«, u kojem apelira na 160.000 »kerstjanah« i 500.000 »ristjanah«, da skupe glavnicu, koju bi uložili uz 6% i od prihoda uzdržavali škole i učitelje. On želi da i »kerstjani« i »ristjani« imaju zajedničku »glavnicu narodnih učionicah u Bosni«, a ako to ne bi išlo onda svaki napose. Poziva se na Bugarsku, koja je na taj način utemeljila za turske uprave 50 učionica. Interesantno je, da Fra Jukić konstatira kako je Ignatije Arhiepiskop sarajevski pokupio novac za škole i poziva ga i moli, da za to zainteresuje i ostale »episkope istočne«, da za ovu »svetu sverhu« kupe dobrovoljne darove i da se osnuje u Sarajevu sjemenište za izobrazbu svećenika. Sam Jukić je učitelj u Varcaru i ima 30 kerstjanske i 17 ristjanske djece, od ovih 3 oženjena »djakona«, koji će se zapopiti, iz čega nam je jasno, da u ono doba nije bilo nika* kovih napetosti između »kerstjanah« i »ristjanah« ni u vjers skom, a ni u političkom pogledu, pa je sadanja razrožnost plod vještački ubačene zavade.Ovim svojim radom nastojao je pok. Jukić da što više prosvjetno i kulturno pridigne svoj narod, pa za to i veli: »Zar je nama Bošnjacima sudjeno da od svega Turskog Car® stva posliednji budemo! Nije, nedao Bog! samo započnimo, pak će Bog biti na pomoći«. On je započeo — a njegov rad našao je dostojnih nasljednika.

Arhivi štampe
Historijski arhiv štampe

Besplatne digitalizirane verzije najranije štampe u BiH.

Savremena štampa

Stotine hiljada tekstova iz najznačajnijih publikacija iz BiH i regiona od 2003. do danas.

Istraživanja i analize

Online arhiv istraživanja i analiza nevladinih organizacija iz jugoistočne Europe.

Pretplata

Za pristup cijelim tekstovima i dokumentima pohranjenim u INFOBIRO digitalnoj arhivi, potrebno je da imate pretplatu za korištenje usluga arhiva. Kako se pretplatiti možete pogledati ovdje