U martu mesecu 1937 g. ponuđena je Sarajevskom muzeju na prodaju duborezno išarana soba u jednoj hercegovačkoj kuli i otkupljena je. Pre kupovine, komisijski je pregledana na licu mesta i muzejski preparator Anto Kućan fotografirao je i celu kulu i sve delove duborezno izrađene sobe. Kad je kupovina zaključena, muzejski preparator Husein Karišik demontirao je ceo interijer sobe, prethodno premerivši sobne dimenzije i izradivši sve potrebne crteže, a zatim su svi delovi dopremljeni željeznicom u Sarajevski muzej gde se sada montira u jednoj od prostorija etnografske zbirke. Po službenoj dužnosti, donosim opširniji izveštaj o ovoj muzejskoj prinovi sa fotografskim prilozima svih delova sobe i crtežima važnijih delova. Da je stvar preglednija i jasnija, pri tome opisivanju sobe, držaću se ovoga reda: navesti ime kule i kratak opis mesta gde je; iza toga izložiti čija je bila kula i koji je od njenih pređašnjih vlasnika dao da se soba duborezno izrađuje; doneti opis delova duborezno išarane sobe; izneti predanje, održano u mestu, o majstoru-duborescu i na koji je način radio duborez; praviti upoređenja između duboreznih šara ove sobe sa sličnim motivima na duboreznim poznatim predmetima. Ime kule i mesta. Reka Buna izvire iz velike pećine pod stenom na kojoj su ostaci grada Blagaja, jedne od prestonica Hercega Stjepana, i posle kratka toka saleva se u Neretvu. Sastav Bune sa Neretvom tvori oveću rečnu zaravan župno pitomu i plodnu, a koja je vrlo podesna za ljudska naselja. Iznad zaravni uzdiže se zaobljena glavica na kojoj strši jedna visoka kamena kula hercegovačkog tipa. Sa te kule lep je vidik na celu zaravan koju, pri svome sastavu, tvore ove dve reke. Kula se zove »Ćemalovića kula«, a po njoj i mahala koja je sastavni deo naselja Bune, prozvanog po reci. U blizini kule, uz samu reku Bunu, jeste Alipašina džamija i ostaci kršle, nekakva utvrđenja. Kula je danas u posedu katoličke porodice Martinovića koji su i ponudili sobu na otkup. Predanja o agi koji je dao da se soba duborezno šara. Kula je bila jedne od uglednijih, ajanskih muslimanskih porodica u Mostaru, kojm su se zvali Ćemalovići, po kojima se i danas, iako je vlasnika promenila, zove »Ćemalovića kula«. Kad je kula sagrađena, nemože se tačno da ustanovi. Ćemalovići su živeli etalno u Mostaru, samo zato što su imali posed na Buni, čifčije (kmeti koji obrađuju zemlju i daju agi jedan deo plodova i vinograd svoj, provodili su leto na svome selu, a zimu u Mostaru. Verovatno da je kula sagrađena kad je i duborezno išarana njena soba. Sama je kula na tri tavana, kako se izražava naša narodna pesma. Starac od 76 g., Muhamed-aga Hadžiosmanović, iz istog mesta u kome je kula, dao mi je ove podatke o kuli, o njenim pređašnjim vlasnicima i o duboreznom šaranju glavne sobe u kuli. Starina je porodice Ćemalovića čija je bila kula iz Vrgorca u Dalmaciji, kad je serdar Janković Stojan »zakrajinio« na Ravnim Kotarima. Čim je Vrgorac otpao od turske države, Ćemalovići su iselili i naselili u Mostar, kao odličnija aginska porodica. Da li je taj prvi doseljenik podigao kulu na Buni, ne znaju da kažu, ili je kula bila pre sagrađena pa nekako prešla u posed Ćemalovića ni o tom starac ne zna ništa da kaže. Samo to zna da je jedan od tih Ćemalovića aga dao da se soba duborezno izrađuje. Od Mustafe, današnjeg sredovečnog čoveka iz te porodice Ćemalovića, koji živi sada u Sarajevu, zna starac da navede ove pretke: oca Alagu, deda Omeragu, pramdeda Mujagu i prapramdeda Omeragu. Mustafin pradeda Mujaga dao je da se soba duborezno izrakuje. Taj Mujaga živeo je u ono doba, kada je paša Dželalija došao za bosanskog vezira u Travnik, da sudi »butum« svoj Bosni i Hercegovini. Kao ajana mostarskog i nekakvog »zabiga« zvao ga taj paša Dželalija u Travnik radi uvođenja »verđije«. Vezir mu je poručio da će mu otići glava, ako ne dođe i »neukabuli«. Došao je u Travnik, ali kako nije hteo da »ukabuli« ono što je vezir tražio i nije pristao na uvršenje državnog poreza, poslao ga je Dželalija u »surgun« preko mora. Šta je bilo dalje od tog Mujage, starac nije znao da kaže, da li se vratio iz »surguna«, ili je u »surgunu« i umro. Nekako iza toga Mujagina »surgunisanja«, Alipaša Rizvan-begović-Stočević, dobio je titulu hercegovačkog vezira i sagradio džamiju na Buni niže Ćemalovića kule. Vreme, kad je duborezno izražena soba, može se samo u ovoliko ustanoviti. Mijagu je poslao, po predanju, u »surgun« nekakav Dželalija. Soba je bila pre toga izrađena. U spisku bosanskih namesnika Bašagić navodi da je 1819 g. bio Ali Džemaludin-paša. Ako je to taj Dželalija, onda je duborez rađen pre 120 g. To je sve, što se moglo za kratka boravka na licu meeta pri samome pregledanju kule da sazna i zabeleži i o starini te kule i o njenom pređašnjem vlasniku koji je dao da se duborez izrađuje. Opis duborezno išarane sobe. Soba se u ovoj kuli sastoji od četiri strane: južne, severne, istočne i zapadne, i od šišeta (tavanice). Kula je 5 m na kvadrat, a isto tako i soba. Grede na kojima je sobni pod produžene su za 1 m izvan zida kule na južnoj strani i od drvenih direka kao čagma izrađen je izbočak, zvani ćošak, sav u prozorima (Tekst, sl. 1). Taj dodatak čini da je kula takvog izgleda koja je češća po Hercegovini nego po Srednjoj Bosni. Na kuli Kulenovića u Bilajcima (Starim Selu) niže Mrkonjić Grada u Bosanskoj Krajini, koja na zidanim delu ima čatmu od drveta, koja je svuda naokolo za 1 m šira, i to sa prozorima daje kuli pitoresak izgled Prema sačuvanoj slici. Očaktanova kula u Gornjoj VogošIi, koja je svršetkim rata porušena, slična je bila ovoj Ćemalovića kuli. Strane sobe opisaćemo, počinjući sa čeonom stranom. »O Bože! Kad god je Zekerija ušao k njoj u mihrab, Muhamede!« Objasnio je, da je to nedovršen, okrnjen citat iz svete knjige Kurana, koji je uobičajen da se ispiše na mihrabu džamije i odnosi se na Merjemu. Taj natpis i u kuli zovu »mihrab«, jer se irema njemu okreću kad klanjaju. Ceo natpis je četverougaono oivičen sa prostorom u kome je duborezno izražena loza sa rozetama. To je strana sobe prema kojoj se verni pri molitvi okreću tako, kad stoje da mogu natpis da čigaju. S obe strane mihraba su jednako duborezno išarana dva komada (Tab. VII, sl. 3). U svakom je po četiri luka i u njima pet rozeta na granama. Lukovi su, izgleda, arapskog oblika. Sva četiri luka su oivičena sa četverougaonim prostorom u kome su duborezno izrađene loze sa rozetama. Do tih duborezno išaranih komada sa lukovima još su dva komada, sa svake strane po jedan, sa jednostavno usečenim motivima bez rozeta. I natpis i četiri duborezno izrađena komada, kao da potsećaju svojim oblikom na unutrašnjost džamije. Ispod gih duboreznih šara na jugu su sve sami prozori i pod njima »minderluk« na kome su sedeli gosti i promatrali celu okolinu. Gusle i pesma uz njih razbuktavali su maštu. 2. Sobna strana prema severu. Kad se sedi u pročelju na »minderu«, najviše je izložena ona strana sobe koja je prema severu, a ona je sva u duborezu. Tu su prostorije, 1 m široke i one su iznad basamaka kule, za raznu kućnu upotrebu koje su odeljene duborezno išaranom celom stranom. Ta se cela strana zove »musandra« i ona se sastoji iz ovih posebnih delova: »dušekluk«, »hamamdžik« i »rafaluk«. Na toj strani tri su polukružna otvora (Tab. VIII, sl. 1), jedan veći u kome su umetnuta vrata za ulaz u sobu, a dva su sa pregradom po dnu. Današnja vrata u sobu su jednostavna i bez duboreznih šara. Izgleda da su i ona prvobitno bila sva duborezno išarana, pa su ruinirana mnogom upotrebom, tokom jednog stoleća, zamenjena novim bez ikakvih šara. O toj izmeni sadašnji vlasnik ne zna ništa da reče. Na dovratniku, uza sami zid kule, je duborezno išarana loza sa rozetama. I luk (tab. VII, sl. 1) je sastavljen od duborezno izrezane loze sa rozetama koje su sa dva ugla prelomljene. U oba ugla su znakovi, duborezno urezani, kakvi se mogu da vide i u Hadži-Sinanovoj tekiji u Sarajevu i jevrejskim sinagogama. Hrišćani taj znak zovu Solomonovo slovo, a muslimani Muhur-Sulejman (Solomonov pečat). Ostala dva udubljena prostora, sa ogradom po dnu, su otvorena. Unutra su rafe i zbog toga se zovu oba ta prostora »rafaluk«. Iznad njih su lukovi kao i na sobnim vratima. Razlika je u tome da su u uglovima luka, koji je do sobnih vrata, mesto loze sa rozetama u uglu prelomljene, dve se loze u polukrugu prepleću i tvore elipse u kojima su jedva primetni cvetovi. U uglovima su dva kruga jednostavno izrezana. Iznad drugog otvora »rafaluka« je polukrug isto duborezno izrađen kao i iznad vrata, sa istom lozom i rozetama i sa Solomonovim znakom u dva ugla u krugovima. Unutra su rafe na kojima stoji bakreno suđe kalaisano, svo izloženo kao po današnjim kredencima što je staklarija izložena, samo što u ovoj sobi Ćemalovića kule nije bila pod staklom. Na oba otvorena prostora ispod lukova je po jedna prečaga, duborezno izreckana. Do ta dva udubljena prostora sa lukovima u kojima su rafe za bakreno posuđe, dolazi prostor »dušekluk« (Tab. VIII, sl. 1 i Tab. IX, sl. 1).Tu je prostor koji u koji se svako jutro sklapaju posteljine stvari, dušeci,jorgani i jastuci, i tu se preko celog dana do pred samo spavanje kad se odatle vade i prostiru po podu koji je zastrt ćilimovima. Na »dušekluku« su vrata od dva kanata. Ona su između dovratka u kojima su dve loze irepleću i čine elipse, dve i dve, u obliku 3 sa šiljatim lukovima. U svakoj elipsi je duborezno izražen borić, tako da izgledaju borići jedan iznad drugoga. Oba kanata su simetrična. Svaki kanat vrata je sastavljen od šeet ploha. U četiri okolne plohe je loza sa roze- tama, a u dve plohe unutra prepleću se dve loze, da čine elipsu u kojima su mesta za boriće, ali nisu izrađeni. Neobjašnjivo je zašto ih majstor-duborezac nije uneo. Ili su prostori i suviše maleni pa nije mogao izrezati boriće, ili nije dospeo da i njih unese. U unu garnja dva prostora, kod oba kanata vrata, loze polaze iz vrčeva. Ta dva stupa kod oba kanata vrata završavaju sa gotskim lukom u kojem su rozete na lozicama. Prostori sa lozama i borićima su izdvojeni sa jednostavnim šarama, a u gotskim lukovi.ma je šara pletenog užeta, usukanog ili kao gužva. Oba kanata vrata na »dušekluku« su simetrična. I vrata i dovratci, sve su. od orahovine, i umetnu ti u belo drvo jelovo, pa i to daje celom duborezu veći efekat. Vrata na »hamamdžiku« (Tab. VIII, sl. I i Tab. XII sl. 1) su ista kao i jedan od kanaga vrata na »dušekluku«. Razlika je u ovome dvome: Na kanatima vrata na »dušekluku« samo u dva unutarnja prostora dve loze polaze iz vrčeva, dok je na vratima »hamamdžika« u sva četiri prostora polaze loze iz vrčeva; Rozete na lozama vrata na »hamamdžiku« su sa većom umetničkom preciznošću izrađene. Loze na rozetama na dovragku vrata i na dovratku »hamamdžika« iste su, a isto tako iznad obaju kanata »dušekluka« i iznad vrata na »hamamdžiku«. Podno i »hamamdžika« i »dušekluka« i »rafaluka«, izmenično se redaju jablanovi i loze sa rozetama, od kraja na kraj strane na severu sobe, tako da je na dovratku sobnih vraga, uza sami zid kule, došao jedan jablan. Te loze sa rozetama i jablanovi izdvojeni su belim drvetom i time se jače ističu. Cela duborezno išarana ova strana sobe čini harmoničnu celinu i od vanrednog je umetničkog efekta. 2. Strana sobe prema istoku.Ulazeći na vrata u sobu, s leve strane je prema istoku, uza sami zid kule, »odžak«. Ognjište od kamena uzdignuto je. Nad ognjištem, u polugrugu sa mnogo kutova, svedeno je od istesanog kamena u šiljak, poput šiljaste kape, kuda ide dim i dalje kroz otvor. Naokolo su uklesani krugovi u kojima je Solomonov znak, loze sa rozegama i u dve ukrštene loze borići. S obe strane odžaka su po dve udubine: donja veća u kojoj je bila »čekmedža« (ladica) napred duborezno išarana. Zovu ih »dolafića« (Tab. VI, sl. 1). Iznad »dolafića« su u jednom kamenu usečene udubine u obliku šiljastih prostora sa malim otvorima kroza zid. To su puškarnice kroz koje su pružali puške, prema potrebi, kad ko napane na kulu. Iza »dolafića« i udubljenja za puškarnice dolaze prozori u zidu. Prozorske udubine u zidu su svedene u lukove takvog oblika, kakvi su česti na kamenim džamijama sarajevskim, a ima ih i u seoekim kućama od ćerpiča okoline sarajevske. 3. Strana sobe prema zapadu. Na ovoj strani sobe je najmanje duboreza. Tu je svega jedna udubina u kojoj je »dolaf«. Udubljeni prostor je zatvoren okvirom koji je duborezno išaran. Unaokolo su loze sa rozetama. Ceo prostor podelen je u troje: (1) najdonji je prostor sa »škrabijom« koja je duborezno išarana; (2) prostor zatvoren vratima (Tab. X, sl. 1) koja su duborezno išarana; (3) po vrhu su dve udubine sa polukrugovima, kakvi se vide na sarajevskoj belediji. Okoliš tih polukrugova je duborezno išaran. Sav okvir je od orahova drveta, samo su vrata, slična onim na »hamamciku« i sa jednim kanatom vrata na »dušekluku«, od orahovine i javorova drveta čija otvorenija boja naročito pada u oči u komadima orahovine koja je zagasitije boje. Na komadima orahovine je duborez kao i na vragnicama na »hamamdžiku« i »dušekluku«. Duborez nije tako precizno izražen; kao da se majstor žurio da završi. Na komadima od javorovine, samo su jednostavne šare kao nožem. Ističe se gotski luk od javorovine. 4. Š i š e. — Strana sobe na kojoj je tavan sastavljena je od bukovih dasaka, popedanih kao danas kod parketiranih podova, samo s tom razlikom (Tab. XI, sl. 1) što je svaka daska, pri sastavljanju, ušipiljena i erendom (drvodeljski alat) išarana. Na sred šišeta je veliki duborezno išaran prostor, koji zovu i »ortaluk«, a i »sofraluk« zbog toga što su pod njim postavljali siniju za ručavanje i večeravanje. »Ortaluk« je u obliku mnogokuta (od 15 uglova). U okolišnom mnogokutu su još tri manja mnogokuta. Zatim dolaze tri manja mnogokuta, skoro kao krugovi. Iz najmanjeg kruga teče 15 zraka, duborezno išaranih, kroz uglove sva tri duborezno izražena mnogokuta, do vanjskog okolišnog mnogokuta. Tih 15 zraka sa 15 uglova u četiri mnogokuta, dele sav prostor »ortaluka« u manji krug u sredini i 75 trapeza. Prvih 15 trapeza su samo okolišeni u krugu. U drugom redu od 15 trapeza su borići; u trećem redu je 15 trapeza sa duborezno izrezanim listovima; u četvrtom redu je 15 trapeza sa granama i rozetama. Završnih 15 trapeza, u petom redu, razdvaja od 15 trapeza u četvrtom redu svuda unaokolo okoliš, sastavljen od jednog reda većih i jednog reda manjih drvenih klinčića, tako da izgleda ju kao stalaktiti u pećinama ili sveće po svećnjacima. Okolišni red trapeza su, svaki od njih, ispunjeni sa dve prepletene loze koje tvore po tri prostora poput elipse, po tri u svakom od tih 15 trapeza. U trapezima su prostori oivičeni šarama poput pletena užeta. Ceo »ortaluk« kao da prestavlja unutarnji deo kupole sa redom borića, granama i svetiljkama, kako ih je zamišljao majstor-duborezac. U okolini kule se održava kao bajka da je šiše sastavljeno od hiljade komada, samo manje jedn (999). Ne kazuju odmah tačan broj nego onaj veći koji zvuči kao velika množina, a zatim oduzimlju od toga broja onu razliku da označe tačan broj. Predanje o majstoru-duborescu.Starac koji je dao podatke o kuli i njenom pređašnjem vlasniku, znao je da o majstoru-duborescu dade ovo usmeno narodno predanje koje prelazi s kolena na koleno u okolini kule. U Južnoj Srbiji taj duborezno-umetnički zanat zovu »kopaoničarstvo«, a majstore »kopaoničarima«; međutim nema kod okolnog stanovništva ovde posebnog naziva za takav rad, nego mu reknu samo to da je »majstor«. Predanje kaže da se zvao Lisica (krštenog imena mu ne znaju). i da je bio po veri katolik. Stalno je živeo sa porodicom u Mostaru i tu celu godinu dana izrađivao delove ove duborezno išarane sobe, na način koji je i značajan i vrlo zanimljiv po psihologiju duborezno-umetničkog stvaralaštva i inspirisanja u daljem radu. Aga vlasnik kule imao je i svoj vinograd i držao vino od svoga grožđa za majstore kad što radi oko kule. Majstor-duborezac Lisica dolazio je kuću svake nedelje. U kuli bi postavio dasku na dve grede. Poneo bi sa sobom od kuće iz Mostara i gusle aga bi naredio da mu se iz podruma iznese »bardak- vina. Ceo dan sedeo bi na toj dasci na dve grede, pio vino iz bardaka, guslio i pevao uz gusle, gledao po sobi i smišljao kakvu će sve šaru da metne i koja bi na koje mesto odgovarala. Očigledna mu je bila težnja da soba ispadne što lepša i duborezno kitnjastija, da zadovolji i agu-vlasnika kule, i da se »ibrete« (čude) lepoti duoorezno išarane sobe i age-ajani mostarski, kad izađu na »teferičenje« na Bunu. Tada je majstor-duborezac razabirao šta ima već gotovo i šta mu treoa raditi iduće sedmice. Kad je ovu sobu izradio, potovario je komade na konje, dopremio kuli i sve postavio na svoje mesto i sastavio celu sobu. Tada je nastalo čašćenje i gošćenje. Aga je činio veselje, a po okolini pričalo se kao čudo od majstorije da na šišetu ima hiljada komada, samo jedan manje. Upoređenja duboreznih šara ove sobe sa duborezom na drugim poznatim objektima. U Muzeju Franjevačkog samostana u Fojnici sklonjena su odnekle duborezna išarana vrata, najlepši duborezni izrađeni objekat na području Sarajevskog muzeja, i najdragocenija duoorezno-umetnička tvorevina (Tab. XII sl. 2). Rekli su, pri fotografskom snimanju tih vrata, da su u jednoj kući fojničkoj još jedna vrata takva bila i da ih je jedan Englez, pre rata, kupio za 3500 zlatnih austrijskih kruna i odneo ih u Englesku. Iz čije su kuće ova vrata iz Muzeja Fojničkog samostana, ne zna niko da kaže. Kad se uporede vrata iz Muzeja Fojničkog samostana (Tab. XII sl. 2) sa vratima u oba kanata na dušekluku (Tab. IX sl. 1), a naročito vrata na »hamamciku« (Tab. XII sl. 1) vidi se mnogo zajedničkoga, i da ih je radio majstor iz iste duborezačke škole. I na vratima duborezno izrađene sobe u Ćemalovića kuli i na vratima u Muzeju Fojničkog samostana imaju izrezani lukovi. Četiri luka, duborezno izrađena u sobi Ćemalovića kule, i to na oba kanata vrata na »dušekluku« (Tab. IX sl. 1) i vrata na »hamamdžiku« (Tab. XII sl. 1) i na vratnicama na »dolafu« (Tab. X sl. 1), podsećaju po obliku na tri isečena luka na obelisku iz Zgošće koji je sada u Botaničkoj bašti Sarajevskog muzeja. Ti lukovi su slični luku na vratima u Muzeju Fojničkog samostana i na lukovima Sokolovićevog mosta u Višegradu na Drini.Najčešći su duborezno izraženi motivi i u sobi Ćemalovića kule, i na vratima u Muzeju Fojničkog samostana, loze sa rozetama (crtež u tekstu br. 2) i borići, omotani sa dve loze (crtež u tekstu br. 3). Vanredan utisak čine 15 borića unaokolo poredanih u ortaluku (Tab. XI sl. 1). Istih motiva borića ima i u »starinskoj vežnji« koja je u svom najstarijem obliku sačuvana na Banjalučkoj Vrhovini, u selu Imljanima, srez Kotor-Varoš. Na rukavima, koji su svi izveženi, podno su borići (Tab. XI sl. 2). Upoređujući ih sa borićima u ortaluku ove sobe u kuli i na vratima u Muzeju Fojničkog samostana, jasno se može da razabere težnja majstora-duboresca da u duborezu, a i vezilje da u vezu izrazi borilje i jele, to drveće bosanskih gustih šuma. A kad se uporedi duborez u sobi Ćemalovića kule sa duborezno išaranim vratima u Muzeju Fojničkog samostana, vili se da je fojnički majstor-duborezac bio veći umetnik, jer je duborezna cela izrađevina preciznije rađena i ea mnogo više umetničkog smisla. Na »musandri«, koja je na severnoj strani kule (Tab. VIII, sl. 1) i to ispod vrata na »hamamuiku«, i ispod vrata na »dušekluku« (Tao. IX sl. 1) i ispod »rafaluka«, naizmenično su poredane loze sa rozetama i borići ili verovatnije jablanovi, jer to je najomiljenije drveće uz camije gde se ono visinom takmiči sa »munarama« džamija koje Sarajevu, pored amfiteagralnog poređaja kuća u stranama, daju pitoresk izgled i koji toliko privlači turiste. Taki jablanovi, duborezno izrađeni u sobi Ćemalovićeve kule izrađeni su i na bosanskim sanducima (Tab. XII sl. 3) kojih ima više različitih u Sarajevskom muzeju, i u kojima devojke, kad se udaju nose devojački »čeis« (ruho). Mesto loze sa rozetama, antički je i starohrišćanski motiv loza sa grozdovima koje se razvijaju iz kaliksa. Da li je majstor-duborezac u sobi Ćemalovićeve kule uzeo mesto grozdova rozete zbog toga što je muslimanska kuća, ili mu je bilo teže rezati duborezne grozdove, teško je sada ustanoviti. I u duborezu sobe u Ćemalovića kuli, i na vratima u Muzeju Fojničkog samostana, ima, verovatno, ostataka duboreznog kićenja soba kod srednjevekovne bosanske vlastele, a evakako i uticaja od Turaka zavojevača, kad su zauzeli ove zemlje. Šta je staro iz doba samostalnosti, a što je unošeno turskim osvajanjima, moćiće se da utvrdi samo onda kad se svi duborezni objekti, do danas očuvani, pažljivo i svestrano prouče, i kad se izdvoji staro praiskonsko od novijeg od osvajača koji su bili i druge vere i drugih pogleda na svet i život i imali drugi ukus u svemu. Nepoznate reči: Ajan, turska reč od arapske ajan (jednina ajn) u smislu ugledan građanin, no¬tables nekog mesta; (2) senator; (3) kamakam, sreski načelnik. Bardak, tur. čaša sa drškom, ovde okrugli zemljani sud (sa nosaćem i drško.m) u kome se drži tekućina. Butum, turska reč bütün i znači sav, sve. Verđija, turska reč »vergi« i znači porez. Dolaf, arapeki »dolab«, turski »dolap«. Upotrebljava se u smislu; (1) udubljenje u zidu ili orman, ugrađen u okolicu, obično s vratima i ključem; (2) naprava za natapanje njiva pomoću kola koje okreće voda ili životinja. D o l a f i ć, mali otvoren dolaf u »okolici« do peći i u uglovima sobe. Dušekluk, turski dösek, postelja, s nastavkom »lik« koji označava mesto, prostor za smeštanje dušeka. To je veliki uzidan dolaf u koji se ostavljaju preko dana postelje (dušeci), jorgani i jastuci. Turci ga ne zovu »došeklik« nego »serjen« (sergen). U Bosni izgovaraju serđen, u Plavu-Gusinju senđer. U Travniku zovu dušekluk »musandra«. Vidi značenje napred pod tom rečju. Ibretiti se, od arapske reči »ibret“ (glagol imenični) zastrašujući primer, svjet (»usvisna«) u značenju: (1) čuditi se; (2) poučiti se na tuđoj nesreći, pa se kloniti dela koje je neko učinio, pa stradao. Minderluk, turski »minder« s nastavkom »lik«, za oznaku mesta, i znači: postelja, napunjena slamom, senom ili komušom. Čuje se naziv »s e ć i j a« od turski »seki« (postolje stuba) u značenju: dugačka drvena klupa uza zid na koju se steru minderi. Mihrab, arapska reč i znači: (1) udubljenje u zidu, okrenutom prema Meki, u kojem za vreme skupne molitve u džamiji ili tekiji stoji imam (Vorbeter) ili šeh; (2) mustra na ćilimu ili mahrami koja podseća na mihrab u džamiji. Munara, arapski »menare«, turski nzgovor m i n ä r e, tanka kula od drveta ili kamena sa galerijom (šerefe) e koje mujezin poziva muslimane na molitvu (»uči ezan«), Musandra, verovatno od arapske reči »musandar« i znači isto što i dušekluk. Ne ukabuli, od arapske glagolske imenide »kabul« koja znači primanje, primiti. »Ne kabulim« ne primam, odbijam od sebe. »Kabul« znači i uslišan. Ortaluk, turska reč »ortalik«, srednji deo kuće, a znači još: obzorje, svet i sredina sobe i kuće. Odžak od turske reči »osak« i znači: ognjište, dimnjak, kalište, klačnica, kuća, gostoljubiva kuća (u kojoj se vatra na ognjištu ne gasi t. j. koja vazda dočekiva gosta); odomaćena u Bosni kao kamin, odžaklija, begovska kuća, čeljad ugledna muslimana. Rafaluk od turske reči »raf« i od perzijske »ref« sa nastavkom »lik« znači polica i sve što je s njom u vezi. Sofraluk, od sbfra i znači: trpeza, mesto gde se meće (postavlja) trpeza. Surgun, od turske reči »stirgün«: proganjanje, progon, deportacija, progonstvo, egzil, mesto u koje je netko proteran. Surgunisanje je progonstvo. Tekija, turski izgovor »tekke« znači uporište, zgrada, odnosno velika soba u kojoj derviši vrše svoje pobožne obrede (zikir, zićir). Teferič, arapska reč »teferrudž«, turski »teferič« znači: (1) razonoda, duši razgala; (2) izlet, šetnja radi razonode; (3) kod nas označava mesto odakle je lep izgled u prirodu. Teferičeše, odlazak i boravak u prirodi, gde je lepo mesto i pogled nadaleko (teferičli mjesto rekne se i »seirli mjesto«). Ćošak od turske reči kösk: (1) visoka zgrada (čardak); (2) soba na gorljem katu odakle je lep izgled; (3) izhodna kuća (ljetnikovac) u bašči ili vinogardu.U Bosni se izgavara sa na dva načina i prema tome ima razna značenja (1) ćosak turski köše i znači: ugao, kut kuće ili sobe: (2) ćošak turski köše znači: soba na gornjem katu s lepim izgledom; kiosk u bašči. Hamamdžik od arapske reči »hammam«, turski »hamam« sa nastavkom za izvođenje diminutiva »džik«, znači banjica (Sara jevo) mala banja u sobi uz peć sa drvetom ili kamenom baknom(ćupom), uzidanim u zemljanu peć. Čeiz od arapske reči »džihaz«, turski ili izgovor »džehiz« i znači: oprema, devojačka oprema (u Sarajevu reknu čejiz), mladinsko ruho i sve stvari, koje donese u mladoženjinu kuću. Škrabija, dolaf, prikovan za zid i za pod. Služi kao ukras i završetak minderluka.