G. Skarić u svome štampanom prilogu Župa Zemlajnik i stara nahija Zmijanje donosi gotovo istu kartu koju sam doneo ja u svome radu Granice srednjevekovone bosanske župe Zemljanik (u 1. svesci »Glasnika« za g. 1936), samo što je povukao međe župe granicama današnjih seoskih atara i dodao »Erecheua«, navodno današnji Orahovljani. Zbog te priložene karte i zbog toga što je naveo da u mojoj radnji ima nekoliko »omašaka«, po onoj »audiatur et altera pars« i ja ću još koju da navedem u odbranu svoje radnje. Sa najvišeg visa župe Zemljanik, Kočića Glavice (999 m) posmatrao sam prostor cele župe Zemljanik, ograničene u toj lovelji koja je stara 650 g. Tvrđenje g. Skarića da sela od toga doba, pre 650 g., nisu menjala svoje granice, čudno je, a nije ničim dokazano. Kao da je tada vođen katastar, na je turska državna uprava, od 1463 do 1528 g., smenila dotadanju bosansku državnu upravu kao što je bila smena 1918 g. bez izmene seoskih granica. I ja sam na svojoj karti, na levoj strani Vrbasa, označio granice današnjih sela, a što nisam povukao granice župe Zemljanik granicama današnjih sela, nije »omaška« nego moje uverenje da se granice seoske za 650 g. menjaju. On navodi i kako treba čitati koja slova u toj latinskoj povelji, staroj 650 g. U čitanje pojedinih slova u latinski pisanim poveljama ja se nisam upuštao jer nisam filolog, a koliko mi je poznato nije ni g. Skarić. U ostalom, kako treba latinska slova čitati, nije mi ni trebalo nego sam ispisujući imena iz latinske povelje uz imena današnjih sela težio da označim granice župe Zemljanik u glavnim linijama, smatrajući da se ne može iznaći tačna granica kuda je komisija za razgraničavanje prošla. I ja sam video da je »Banua« iz povelje na mestu današnjeg sela »Baljvina«,pa uza sve to nisam mogao tvrditi da selo koje izvodi svoje ime od »balvan« Baljvine da je nastalo od »Banua« kad je jasno da je ta reč postala od »ban«. Ako se latinsko ch čita kao naše c a sc kao š onda bi se lokalitet »Podscuycha« mogao izgovarati Podšujica, kako drži g. Skarić, a ne Podzviska kako sam ja pročitao, ali potok Šujica koji on navodi izvan je područja župe Zemljanik. I onde gde je lokalitet Chuka, ima dva visa koji i danas nose ime »Kuk« a zavedena su u današnje karte, g. Skarić čita »Čuka«. Za čudo da g. Skarić to ch negde čita kao c, a negde kao č! Erehua mogao bi da bude »Orahova« i tako bi se očuvalo ime u današnjem selu »Orahovljani«, ali položaj toga sela je takav da nije mogao da bude u župi Zemljanik, jer bi granica župe morala da ide skoro posred Podrašničkog Polja, a odatle pore izvora rečice Banice, po kojoj se zvala i susedna župa Banica. Lokalitet Mochilchä, današnji Bunarevi, dokaz su da kod razgraničavanja zaobišlo vrelo Banice, danas izgovarana »Banjica«. Ja nisam tvrdio da je Corbauzka današnje celo selo Sokolovo, nego je samo jedan zaseok Sokolova koji se i danas zove Krbava. Ovaj zaseok je uz granicu sela Kozics, pa se i deo sela Kozice, koji je uz zaseok Krbave u selu Sokolovu, zove Krbava. G. Skarić kad je našao Krbavu u selu Kozici, navodi kao dokaz da nije Corbauzka Sokolovo nego da se Sokolovo zvalo »Sveta Gora«. Corbauzka nemože da bude današnje celo selo Sokolovo i zbog tora što granica toga sela dopire do reke Sane, a tu se nije mogla da spušta granica žuie Zemljanik. Našao sam dva lokaliteta sa imenom »Svetigora«: prvi je zaravanak između Kočića Glavice i zaseoka Bosančići u Ratkovu na kome je bio skup Zmijanjaca-Ratkovčana i na kome su izabrali deputate u Carigrad radi očuvanja baština da ih ne ukmete. Te su deputate, na prolazu kroz Beograd, primili Garašanin i knez Mihailo. Druga je »Svetigora« na visu iznad sela Azića na kome ima i vrelo i lokva koje narod zove »Jezero« na »Svetigori«. Sva je prilika da je tu, u davnoj starini, bio kakav verski sastanak u oči Ilindana. Ne može se usvojiti tvrđenje g. Skarića da je današlje Sokolovo negdašnja »Sveta Gora«. Sokolovo spominje Kuripešić 1530 g. Da se vidi položaj toga Sokolova prema reci Sani i zanimanje tadanjeg stanovništva, donosimo to mesto: ». ... und auf der denkhen seiten enhalb des wassers Ssana ist ein vast hoher langer und steiniger perg Khomenatz (danas ce zove Mulež) genant, und unnder dem perg ain ort gegen aufgang der sonen sind zway-Öde Schlösser Greben und Ssokholovo G n e s s d u (zway öde Schlösser genannt Szekollour Güssen) dabei vill Martholosen und schofhirten wonen«. (Curipeschitz »Itinerari-um .. .« izd. Innsbruck 1910 crp. 28). Kod ovako dragocenog istorijskog podatka, zašto tvrditi da je Sokolovo bilo tada »Sveta Gora« kad današnja ni jedna od dveju »Svetigora« nije u granicama današnjeg sela Sokolova. I zašto treba tražiti lokalitet Corbauzka u današnjem selu Pavićima iznad Wlchia (današnji Vučaj), kad je selo Pavići uvučeno unutra u župu Zemljanik i kad ima Krbava u Sokolovu pod planinskom kosom Plješevicom. G. Skarić je netačno povukao granicu župe od Vrbasa pa do Stražica. Suzyzka nije današnje Bare nego uska klisuraska dolina Crne Rijeke kod njenog sastava sa Vrbasom. Granica župe nije prelazila današnju cestu na Rogoljima i u današnjim selima Orahovljanima i Stražicama, jer bi salazila u Podrašničko Polje nego je išla planinskim kosama iznad toga polja. I granicu između župe Zemljanik i župe Banice povukao je g. Skarić gotovo posred današnjeg velikog sela Ratkova i kako se to slaže sa tvrdnjom njegovom da se granice sela ne menjaju ni za 650 g. I Svega Gora mogla je da bude u sastavu župe »Banice«, prema povelji iz kermenskog arhiva od 1353 r., a da nije današnje Sokolovo. Kad se povuče linija od Moshilsha (Bunarevi) do Corbuzka (današnja Krbava pod Plješevicom) jedna Svetigora je izvan župe Zemljanik. G. Skarić je golikom preciznošću označio granice župe, sa svim zavijugcima i krivuljama, kao da je komisija za razgraničavanje, pre 650 g., postavljla belege i sastavila kartu.“Gromile“ i kojima govori g.Skarić, i vezu sa granicama župe Zemljanik pozivajući se na povelju iz kermenskog arhiva iz 1323 r., to je današnja »Pašina Gromila« između sela Vilusa i Meline, iznad današnjeg Manastira Gomionice. To je vis na kome je danas staro pravoslavno groblje. Današnje selo Kmećani i veki deo Meline nije pripadao župi Zemljanik, a ni današnji Bronzani Majdan. Na drugi deo radnje g. Skarića osvrnuću se na drugom mestu opširnije. Samo ću ovde zasada napomenuti da nije najstariji naziv nahije »Zmijanje« onaj sačuvani podatak od turskog geografa Hadži-Halfe (oko 1650 g.) nego onaj koji je našao g. Hamdija Kreševljaković u Vakufnami Ferhatpašine džamije u Banjoj Luci iz 1587 g. i publikovao u svome članku Banja Luka XVI i XVII stoljeći , štampanom u trobrojuGlasnika Jugoslaveskog profesorskog društva za 1934 g. (zasebno oštampano u knjizi Bosanska Krajina). U tom članku navodi g. Kreševljaković da je Vakufnama (zadužbinska povelja) od sredine safera 995 po hidžretu (oko 25 januara 1587 g.) i u njoj da stoji, pored ostaloga, i dva čifluka, jedan u Podgradu a drugi u nahiji Zmijanje. Nemam razloga ne verovati g. Kreševljakoviću da nije u Vakufnami našao naziv Zmijanje nego da je to namisao onako proizvoljno.