U ovo 100 g. odkad se i kod nas prikuplja folklorna građa, ima mnogo opisa slavljenja Krsnog imena iz raznih naših krajeva. Nažalost, nema ni jednog potpunog opisa do najsitnijih obrednih detalja i sa opisom kretnji o Slavi. Ima i mnogo rasprava o tome problemu za koji veli profesor Beogradskog univerziteta dr. Veselin Čajkanović u svojoj kritici jedne rasprave »da je, doista, jedan od najkomplikovanijih koje poznaje istorija naše religije«. Ima porodica u raznim krajevima koje dva puta u godini postavljaju slavnu sofru, dižu u Slavu Božju i lome kolač. Jedno zovu Slava, Krsno ime, a drugo Preslava, Prislužba. U čemu je razlika između tih porodičnih svetkovina, nije mogao da objasni ni sami Vuk u svom »Rečniku«. Za rešavanje toga problema potrebni su iz svih krajeva slavskog područja opisi do najsitnijih detalja. Iz Zmijanja — oblasti Bosanske Krajine između reke Vrbasa i reke Sane i varoši Banja Luke, Jajca i Ključa — ima dva opisa slavljenja u Kolima i u Gerzovu, ali oba nepotpuna. Svaki od ovih opisivača doneo je važnih detalja. Petar S. Ivančević osvrnuo se na »Zavjet« i zabeležio dve slavne molitve koje je usmenim predanjem predavao naraštaj naraštaju. Kao svoj prilog slavljenju u Zmijanju, donosim ovaj opis za koji sam sabrao građu kad sam se bavio duže vremena u Zmijanju radi antropogeografskog proučavanja. Pokraj najbolje volje, nisam mogao da dođem do najsitnijih detalja jer su slave kasno u jesen i preko zime, a ja sam bio u letu i za svo vreme bavljenja samo na jednom slavljenju. Najpre ću izložiti opis slavljenja, iza toga beleške o »Zavještini«, a na završetku ću se osvrnuti na ranije opise sa nekoliko svojih kritičnih napomena. I Način slavljenja Krsnog imena u selu Šehovcima kod Mrkonjić Grada. — Godine 1925, o Ilindanu, bio sam na slavi kod Pere Vučena u selu Gornjim Šehovcima, oblast Zmijanje, a Srez mrkonjićki. Dolibaša je bio Aleksa Boškić iz istoga sela. Zbog izvesnih osobenosti u samom načinu slavljenja Krsnog imena i zdravicama, donosimo opis toga slavljenja po beleženju i zapamćenju na Slavi i kako mi je sutradan kazivao u pero sam Aleksa Boškić. Sofra je bila postavljena na dvorištu (izvan kuće) zbog toga što je soba malena a velika vrućina ilindanjska. Samo su narodne krsne obrede izvršavali u sobi pred ikonom. Način slavljenja, slavske zdravice, molitve i narodne obrede zapamtio je Boškić od Nikole Guzijana, a ovaj primio od Sime Pavlovića iz sela Dobraca. Ovako opisuje Boškić ceo tok slavljenja Krsnog imena. Pravi pošten čovjek neće doći nezvan na Slavu nego mora biti pozvan. Ponajčešće to pozivanje bude kad se »treve« gde u čaršiji: o pazaru, u zboru gde, ili na putu pred samo Krsno ime. Rekne mu: »Dođi (o tome i tome svecu) da nešto popijemo«. Ili ga u razgovoru pita: »Bili ti znao kad je taj i taj praznik?« Pri prvom susretu, gost ovako veli domaćinu: »Dobro jutro, čestitam ti Krsnu Slavu«. Čim sjedne, domaćin ga posluži rakijom. Uz prvu čašu ovako nazdravlja: »Hvala ti, domaćine, hvala ti slugo Svetog Ilije (ili koji već bio praznik), koji ti njega slaviš Slavom, onom on tebe veselio na prestolu svome veselim zdravljem i duševnim spasenjem«. Oko podne, a negde i na sat dva pre, postavljaju najglavniju slavsku sofru. Tri »kruva« meću na sofru: na jednom je sirac, na drugom koljivo, a na trećem krsna svijeća. Ovaj treći hljeb zovu »slavni kruh«. Svijeću zovu »slavna svijeća« a čašu natočenu vinom zovu »slavna čaša«. Negde je običaj da iznesu sa hljebovima i tri čaše i njima služe. Svi se tri puta prekrste govoreći: »Poklonimo se Bogu i Slavi Božijoj i Krsnom imenu Blagočasnim Verigama koje služimo« (ili koji je već praznik). Stojeći otpočnu zdravice ovako: Prva zdravica. — »Hvala Ti brate domaćine! Živ i zdrav bio! Pomogao te Bog i sveto Krsno ime (poimenice svetitelja) koje služiš; koji si se potrudio pa si vinom poslužio, bilo ti vino kićeno a srce veselo; veselio Bog i tvoj dom i u domu domaćina, svakoga tvoga kuma i prijatelja i brata dobroželitelja; koji si krsnu svijeću upalio, krsna ti svijeća svijetlila ovoga svijeta kao onoga sunce i mjesec. Ovu ćemo popiti za Slave Boga živoga neumrloga koja ne umre ni na nebu ni na zemlji«. Druga zdravica. — Prvi deo prve zdravice ponavlja, a onda završuje ovako: »Prvu pismo za Slave Boga živoga, a drugu ćemo za Rista i Časnog krsta i za one sjajne svijeće koja će nam sjati onog svijeta kao što ovoga sunce i mjesec«. Treća zdravica. — Početak je ove zdravice kao i prvih dveju a završuje: »Prvu pismo za Slave Boga živoga, drugu za Rista i Časnog krsta, a ovu ćemo treću, braćo, za bolje sreće, Svete Trojice i majke Bogorodice« Prva čaša ide redom, drugom se prekrsti (u Bočcu prvom krste) a treća po redu. Iza toga »Slavnik« govori »Slavu« ovako, zabeleženu sa pogrešnim izgovorom imena: 1. »Va slavu i čest iže i va Trojicu slavimo tebe Gospoda Boga i Spasa našego preko molbi i molitve slavne Vladike prisnodjeve Marije, Vasiliju časnago i nebesnago, s krstom časnim i nebesnim, Va slavu i čest« (ovo svi višim glasom ponove krsteći se sa dubokim poklonom). 2. Va Slavu i čest: Mihajla i Gavrila, pročedespotnih, časnago slavnago proroka i preteča Jovana Krstitelja, proče drevnih prorok Mojsiju, Iliju, Jelisiju, Davida, Nauma, Isajiju, Avakuma, Zečila, Va slavu i čest! 3. Va slavu i čest svetih slavnih jako se vali prvog velikog apostoga Petra i Pavla, Va slavu i čest! 4. Va slavu i čest: četiri evanđelista Matiju, Marka, Luku i Jovana podržuvšiju nebo i zemlju, Va slavu i čest! 5. Va slavu i čest: svegi oci naših i učitelja Vasilija Velikago, Gligorije Bogoslova i Jovana Zlatoustago, Jovana Milostivago, iže oci našjem Špiridona čudotvorca, iže oca našego Nikolaja pomoćnika i sretnago zastupnika, Va slavu i čest! 6. Va slavu i čest: Prvog apostola velikog mučenika Georgiju prepodonošca, Dimitrija Mirotvorca, Teodora Tirona, Teodora Stratilata, Prokopija Mučenika, svetog velikog Čudotvorca, Va slavu i čest! 7. Va slavu i čest: presrebrenog Kuzma i Damjana, Ćiriju, Jovana postomaha Romana, Samosiju, Diomida Teleju Trivuna, svetih trista i osamnajest Bogonosnih otaca iže Niče oca sabraše vo blagočestivom gradu Kostadinu, Trojicu pripovjeđati i vjeru utvrditi i nam zakon predadoše i zakon vjerovasmo, a bezbožnog Ariju saložiše, Va slavu i čest! 8. Va Slavu i čest: četrdeset prepodobnih mučenika kroz svaki oganj i vodu prođoše i bezsrebrene prosvetitelje povoleniju Gospoda, Va slavu i čest! 9. Va Slavu i čest: Vina, Viktora, Vićente i Cara Stevana vo Dičanski prvi odpočivaše, Va slavu i čest! 10. Va Slavu i čest: prepodobnog i bogonosnog ocu imže postivše Atanasiju, Evteniju, Savu svješteniju, Andriju antonskago, Antonija, Simeona srbkago, Pavla tirskago, Čeleriju, Evrptiju redovnika čudotvorca, Va slavu i čest! 11. Va Slavu i čest: Svetog velikog čudotvorca Avercija Lepirskago, Gligorija Neogrmskago, Gligorija Keserskago, Va slavu i čest! 12. Va Slavu i čest svete četiri zvijezde sjajne prosijavše poslednja vremena pokrilšije Vručku Goru, navojavljenije svetogorskago vladiku Maksima, Jovana Despota, cara Lazara i Mladoga cara Uroša, Va slavu i čest! 13. Va Slavu i čest: Sve srbske zemlje prosvetitelja Savu i Arsenija, va se sveti ugodiše Bogu umoliše đir domu domaćinu i svoj braći unaokolo, na zdravlje i na oproštenje ovome domu i u domu domaćinu i svakome njegovom kumu, prijatelju i dobroželitelju. Poklanjamo se Bogu i Slavi Božijoj (tri puta)! ponavljajući svi u glas. Iza toga poljubi se sa domaćinom i sa svima zvanicama i domaćin služi koljivom. »Koljeno« se svako i počinje i svršava sa: »Va Slavu i čest!«. Kad se svršava svi u glas ponavljaju krsteći se dubokim poklonom do zemlje. Dolibaša uzimlje »krsni hljeb« sa stolice i, držeći ga sa domaćinom prelomljena, ovo govori: »Da Bog da dragi i anđele blagi i Sveti (koji je već Svetitelj): koja ga ruka mijesila i kvasila, ta se poznavala među drugima, k'o Danica zvijezda, među zvijezdama. Da Bog da dragi i anđele blagi: đe se ovaj hljeb pekao, tu domaćin svako blago tekao; koliko ga gonila rijeka, toliko ovom bratu domaćinu išlo mlijeka; koliki ga mlin mlio, toliki se u kući sirac sirio. Da Bog da dragi i anđele blagi: koliko se samljelo zrnaca, toliko mu dao Bog čestitih novaca, ovnova vilaša, jarceva rogaša, volova pravih, težaka mladih; izoro plave voke orući duge luke; rodlla mu bjelica pšenica, u klasu klasata, u busu busata, ispod klasa modra, unutra rodna; bio joj klas kolik' muški pas, bila joj strnjika kolik’ podrašnička vrljika, bio joj snop kolik' Čulića pop. Da Bog da dragi i anđele blagi: prodavao ovnove vilaše i jarceve rogaše za talijere krstaše, pa ih trošio hodajući po kumalima i prijateljima, kume i kumčad darivao; trošio talire krstaše od namastira do namastira, darivajući ih i na novo pokrivajući«. Iza toga prelome hljeb govoreći: »Dvije pole, četiri četvrti, osam osmica, trista osamnajest bogonosnih otaca«. Završava višim glasom: »Na mnogaja ljeta rodilo nam žito, I u vas, i u nas, i sve braće oko nas; Mi pijemo i slavimo u Slavi Božijoj, Pomog’o nam Bog i Slava Božija!« II Zavještina. — Na drugom mestu izloženo je kako je nasledna kneževska porodica u Zmijanju uzela za »Zavještinu« Sv. Nikolu letnjeg. Kao dodatak tome donosim ovu belešku iz Medne. Tode Miletić u selu Mednoj, pod planinom Dimitorom, služi Đurđevdan, a »prislužuje« nekih 10 »godova« u godini. Đurđevdan mu je »urečeno« Krsno ime a pored toga »zatekli« se, nešto njegovi stari, nešto i on sam, da će: »sveće paliti, koljivo i krsni kolač imati, »Slavu« čitati i podignuti u Slavu bar sa jednim zvanicom«. Stari se »zatekli«, još kad je kuga morila, služiti Pokrov Sv. Bogorodice i Sv. Arhanđela, a još pre toga Nikoljdan; Petrovdan, otac Todin, zatekao se zbog vremena; On, Tode, Jovanjdan, Ilindan i Mali Nikoljdan zbog toga što ga je na te dane zaboljelo; Malu Gospojinu i Markovdan zbog blažnog »zavjeta«, Pored toga »zatekla« se i njegova čeljad u kući i Sv. Iliji te je u taj dan sve u dvoje: sveće, krsni hljebovi, dve Slave čitaju i dva puta se redaju zdravice. III Raniji opisi slavljenja. Imamo dva opisa slavljenja sa područja Zmijanja: jedan je iz sela Kôla od Ive Šajnovića, a drugi iz Gerzova. Oba su nepotpuna ali sa važnim podatcima iz velike starine. (1) »Krsno ime u Kolima« naslov je Šajnovićevog opisa. Pun je novih podataka i ima nekolike važne priče o postanku slavljenja. Samo je uneo neke običaje i zdravice sa svadbi. Tako je zdravica kod dizanja Slavu Božju sa svadbe, a petao pečen na ražnju koji pruža dečaku prijatelju govorećm mu: »Ti si ga prijatelju, potklipio, evo ti ga sada pečena«, svakako je običaj na svadbi ili prilikom »pohođana« ili »dolaska u prvine«. Važan je ovaj podatak za čitanje slavne molitve: — A trevio sam se jednom na krsnom imenu, pa će biti tu i pokojni proto (Mihajlović iz Banje Luke). Mi svi skočismo, da on čita, i vjere mi, ne htjede, veli: »Kako ja čitati! Preče su težačke no mojijeh trista, jer zašto ti radiš o kruhu i premećeš brazdu«. (2) Pod naslovom »Krsna slava u Bosanskoj Krajini« od nekakva S. L. B., izašao je opis slavljenja u Gerzovu, ali i on nepotpun. Važno je ovo o dolibaši: »Dužnost je »dolibaše« da se cijelo vrijeme ovoga slavlja brine, da bude sofra postavljena u redu, da u cijeloj kući bude mir i red, da se sofra diže i postavlja po njegovoj zapovijedi. — Jednom riječi »dolibaša« je odgovoran za sve, a i svi se njemu pokoravati moraju«. Proto Špiro Bubnjević iz Gerzova obelodanio je kao starinu »Slavu koja se čita pri krsnim imenima od sveštenika, ili ako nema sveštenika, od domaćina ili od koga mu drago (težaka), i to napamet« sa 16 koljena. Veli da je prepisao iz jednog starinskog »mjesecoslova« pred kojim je bio rukopisan Psaltir sa ovim zapisom: »Takožde glagolemi psaltir (Tekst nije čitljiv, vidjeti u izvorniku). Psaltir sa ovim natpisom dospeo je u Biblioteku Pravoslavne Bogoslovije u Sarajevu ali nema slavne molitve. U okolini Mrkonjića Grada naročito je na glasu tako zvana »Bubnjevska Slava« sa 17 do 22 koljena. Svakao je to ova koju je proto Bubnjević obelodanio. (3) Petar S. Ivančević ostavio je mnogo zabeležene folklorne i etnografske građe iz Zmijanja, samo nije o slavljenju Krsnog imena. Pobeležio je dve slavne molitve koje on zove »težačka slava!«. Osim toga u opisu »Razni srpski običaji« doneo je o prisluživanju u Zmijanju, po saopštenju kaluđera Gerasima Kočića, ovaj podatak: »U Kol-Zmijanju (u primedbi veli da ima 15 sela i da počinje od sela Kola, pa međama Ključa i Varcar-Vakufa sve pokraj ceste što iz Banje Luke vodi u Ključ i Varcar Vakuf) počnu prisluživati na osam dana pred Aranđelov-dan, pa sve komšije redom jedan drugoga zovu na večeru. Tu se goste kao o krsnim imenima: čitaju Slavu, pale svijeće i spominju Sv. Aranđela. I u tome se do Aranđelovdana svi izmijenjaju«. IV Beleške o slavljenju. — Iz Zmijanja imam više beležaka o slavljenju i prisluživanju. (1) G. 1921. na Sv. Vasiliju (Mali Božić) bio sam sa kaluđerom u selu Pervanu na Slavi jednog domaćina i to upravo »kad su dizali u Slavu Božju«. Jedan gost je išao oko sofre i svakome se poklanjao govoreći: »Od Slave i od zakona«. Nije se ljubio. Kad se je svako obredao čašom u Slavu Božju, onda je kaluđer svršio crkveni obred. (2) U selu Vrbljanima kod vrela reke Sane ima grupa rodova čije je najstarije zajedničko prezime Vojvodići. Starinom su sa Hercegovine i Krsno ime im je Nikoljdan. Razgranali su se toliko i razrodili da se mogu među se ženiti. Pošto su svi slavili i nije imao ko da bude kome zvanica, »zdogovore se« i podele se da neki uzmu slaviti prva tri najbliža sveca pred Sv. Nikolu. Tako Kojići 11 kuća uzmu Sv. Sofonija (na dva dana pred Nikoljdan); Tomići 10 kuća i Tanasići 2 k. Varin-dan (sutra dan po Sofoniju); Savice (u oči Nikoljdana) Tomići 3 k., Jankovići 3 k. i Tomišići 2 k.; Nikoljdan; Tomići 3 k. i Perišići 3 k. Selo je u jednoj kotlini strmih strana nod nizom kosa sa prašumom. Izolovani su od okolnog stanovništva koje ih smatra za zaostale i »zamužene« sa mnogo predrasuda iz starine. (3) God. 1931. sa Lujom Kočićem iz Stričića, putovao sam od sela Kôla prema gradini Zvečaju na Vrbasu. U Rekavici prođemo kraj jednog čoveka u šljiviku gde jede šljive. Lujo mu nazva Boga i pita ga: »Jesu li rodile šljive?« On odgovori: »Jesu, Bogu hvala, može biti slavna«. A na to će mu Lujo: »Dobro je kad može biti slavna«. (4) U Ratkovu su se svi zavetovali, kad je kuga morila, Sv. Bogorodici i Sv. Arhanđelu. Pokrovu Sv. Bogorodice (1. oktobra po st. kal.) poste, a o Sv. Arhanđelu udese zajednički kakav posao n. pr. dovoz drva, i u veče postavljaju sofru za kojom: pale sveću, čitaju Slavu, dižu u Slavu Božiju i lome kolač Napomena: Korištena literatura navedena je u bilješkama u izvorniku.