„Mittheilungen des k. k. Kriegs-Arcbivs (Abth, fur Kriegsgeschichte) Neue Folge II. Band, Wien 1888." pominje Kapetan Gp6a u sastavku svom : „Die Kaiserlichen in Alba-nien 1689." carskog obštara i rezidenta u Dubrovniku Koradinija kako je i on s toga mesta radio , i spremao konacno oslobodenje Hrišcana na balkanskom poluotoku ispod turskog jarma carskom vojskom. Obrist Corradini war es — piše pomenuti kapetan na strani 118 . — welcher in seinen Berichten an den Kaiser die Nothwtndigkeit der Ausbreitung kaiserlicher Herrschaft am ostlichen Rande der Adria stets lebhaft veitrat und der schon fruher den Kaiser fur die Occupation von Seraglio (Sarajevo) und der Hercegovina zu gevvinnen suchte (k. k Haus, Hof- u. Staats-Archiv, Ragusana 1688.), um eine Erwerbung dieser Lander durch die Veneianer zu verhindern. Es gelang ihm sogar, viele Gemeinden des Landes ,zu bestimmen, den kaiserlichen Schutz anzusuchen. So unterwarfen sich freiwil,ig der Abt von Trebinje mit seinen Monchen und der Gemeinde, dann fast das ganze Popovo polje (1. c. Ragusana 1688. II, Sem.), weiter Sasgiabylia (?) und Hrasno, dem Kaiser und wurden in alier Form als kaiserliche Unterthanen aufgenommen." Šta je manastir trebinjski (Tvrdoš) i Popovo polje i Rasno to se zna, no šta je Koradinijeva „Zažablja" to ni sam kapetan Grba nije znao; znao je da se iskvareno napisalo ime to, no kako da ga ispravi to vec nije znao, vec je ostavio tebi, laki Hercegovce, da ti to pogodiš! Akademik zagrebacki, g. S. Ljubic pišuci u Radu jugoslavenske Akademije „o odnošajima medu republikom Mletackom i Dubrovackom " pominje izvešce vrhovnog providura mletackog u Dalmaciji, Petra Valijera od 4. svibnja 1686. g., u kom isti kaže, da je sklopio sa Ninkovicem predaju Žažablja, te dodaje: Laquisto sara importante per esscre a cavalliero del Raguseo e per attacarsi alle adiacenze di Castel Novo etc.Rad liv 63 Iz pisma istog providura od 2. studenoga 1688 priopštio je Ljubic ovo: „Dubrovcani su pisali knezu Vojinu, da je carska vojska na putu zaove krajeve. Poslali su dva plemica u Trebinje, neka sastave pismo, kako se ondešnji žitelji caru predavaju. Šalju cesto glasonoše carevim cetama , neka cim prije ovamo docu. Sve to rade da naše napredovanje ustave"; a pod 7. studenoga 1688. javlja isti providur svojoj vlada: „iz ponašanja Dubrovcana vidi se jasno, kako oni žele, da Trebinje i Popovo bude ma cije. samo ne republike. Mislio ih osvojiti a nema, cega za to treba. Nezna šta da cini, kad bi i u tom na put stali Dubrovcani. Vec mu je u ruci dio trebinjskoga kotara i Žažablja Moli za naputak. Piše mu Koradino, da su se stanovnici Popova i drugi susedi izjavili za cara pismeno, te da mu ih preporucuje (I. s. str. 76. i 77.)" Na str. 111. piše S. Ljubic: „Pošto Nikšici, Piva, Mostarsko polje, Trebinje, Popovo i Citluk sa Žažabljem i unutrašnjim zemljištem bijaše sve palo u mletacke ruke (g. 1695.), Dubrovcani sve naokolo od Mletcana obkoljeni, nnsu smeli više ni pisnuti a kamo li dirati u mletacke podanike i zemlje." „Sasgiabylia" nije dakle ništa drugo no pominjato u pismima vrhovnoga mletackoga providura u Dalmaciji Žažablje. U najnovijoj knjizi Starina, što ih izdaje jugoslavenska akademija u Zagrebu našao sam pomenuto mesto to ili predeo u kronici 0. Pavla Šilobadovica o cetovanju u primorju (1662—86.) i to pod g. 1665. „miseca listopada na 23. rogibe harambaša Grgur Kuštric i još 2. raniše banduri iz sgkue u Zagrebu XXI. 100) — a pod g. 1669. „miseca veljace na 25. otidje naša ceta u Zažabje 400 ljudi i dognaše konja 80, goveda 120, ma1e živine 200. Orališe kuca 15, izgori u kuca celjadi, ja neznam, niko veli 20 a niko 15, ja znam što dovedoše na mog harabašu .Nikolu Novkovica i još 4 bandura i celjadi.Naši svi zdravo" i fra Andrija Kacic-Miošic u „Razgovoru ugodnom naroda slovinskoga", u „pisma od Stipana Hristica i njegovi svatova" pominjuci bane, knezove i delije, koje je bosanski taj kralj pozvao u svatove (v. str. 55. mletackog izdanja od g. 1801.), pominje mecu njima: „Od Neretve mutne Grubkovica, „Od Zažabja Ja dva mlada plemica „Tvrtkovica i Novakovica, „Od Buškoga blata Sestricica — i niže opet: „Na pir zove dva gospodicica „Vojkovica i Vojinovica, „Od Zažablja kneza Žarkovica, „Od Popova mlada Melinica i još niže: „Od Posušja Radu Lovretica „Od Zažabja mlada Mernarica i t. d. A u imeniku „knezova i vlastela naroda slovinskoga" na str. 147. Kacic piše dakle „Zažabje" kao i O. Pavao Šilodabovic, a ne Zažablje. A tako je napisao ime to i Fausto Vrancic u molbenici svojoj od marta 1590. g., kojom je molio nadvojvodu Ernesta za zaštitu u posjedu Primorja, Zažabja gornjega i doljnega: „rossessiones Rrimorye, Gornye Zažablje et Dolnye Zažabye. Krajine,skupio i uredio Radoslav Lopašic knj. I. 158. 159. 162.) Ako se dobro secam — davno je bilo kad sam imao u rukama i prevrtao prvih šest tomova Farlatijevog te nisam siguran da sam dobro upamtio, al mi se cini, da se i u Farlatu negde u IV. tomu pominje Zažablje. U srbsko-dalmatinskom magazinu za g. 1845. našao sam na str. 18. i 23. pomenutu planinu Zažablje —- a drugo ništa više neznam o tom humskom Za ili Zažablju. Ja tamo u humskoj zemlji nisam bio do danas a teško da cu je igda viditi svojim ocima; nisam ni na karti auetrijskog deneralskog štaba — a baš sam se namucio tražeci — mogao naci mesto ili predeo, koji bi se tako zvas, vec sam našao samo planinu „Žaba" tamo upisanu, gde je od prilike moglo biti ono Zažablje, koje pominju gorepomenuti pisci i pesnici. Nit sam bio u Humu nit sam nacuo što o tom Zažablju, te moram ostaviti lakim Hercegovcima i mladim i novim Bošnjacima da razbiraju i raspitaju za sudbinu toga humskog ili neretvanskog, svakako pak hercegovackog Zažablja, a ja cu medutim da se vrnem nazad u sedu drevnost, kad još nije bilo ni Hercegovine pa ni starih ni mladih Hercegovaca, kad se znalo samo za Hum, Humsko kneštvo i za Humljane; kad su Miroslav, Andrija i Petar kneževali i gospodarili u Humu, pisali se i nazivali: „velij knez humskoj zemlji!" i vracam se nazad i u ta vremena