1740. Aprila na 14. ode Alipaša s Bosne. Istoga miseca na 22. dojde u Sarajevo novi tevterdar Mostaranin (Azul Smail-aga Focanin) i donese nove teskere. Iste godine na 10. maja dojde Ibraim Ceaja, muselim i kajmakam Avdulah Pašic. Na 2. Jula dojde Avdulah Paša treci put na Bosnu. Ove iste godine u Banjaluki pade težka krupa i nahodi jih se od sedam okah i pol i ucini mlogo štete u svemu i po svemu. U istom mistu rodi bula dite, komu su oci na vrh glave, usta na zatioku, ruke do lakta i onde nikoliko prstah i posli tri dni izišav pred materom i grohotom se nasmija i kad cuje pivci di pivaju muci se i mami. U istom mistu rodi bula glavu ditinju, koja sasne i dite. Iste godine u Travniku rodi Turkinja cetvero dice. Iste godine na Kuprisu najdoše ljudi pol celjusti covicije i to teži osam oka i pol. Iste godine u Sarajevu na Vratniku miseca jula rodi Turkinja dite od tri oka, od tri uha i usta mu na zatioku. — Iste godine izidoše Nimci iz Biograda a Turci sasvim unidoše s velikom pogrdom od svega kršcanluka. 1741. Na 16. aprila dojde u Sarajevo Saroš Paša Mehmed za pašu Bosanskoga, a bi mazul Avdulah-paša, koji ode u Vidin za pašu. Iste godine istoga miseca odoše Turci na hudut k Savi. Godine prošaste kakogod je poceo rat za izkazati nevolje i potribe koje podnese pp Bosni siromaš, hotilo bi se mlogo vrimena, tko bi htio svaka izkazati. Lani bi sina oka po tri dinara; desetak prohe po 100 jasprih; oka pšenice po 120 jas.; mesa ovcijega po 40 jasprih, a govicega po 24 jasprih; jedan ovan po 1200 jaspr. a janje po 600 jasprih; jedno jaje po 6 jasprih; oka loja pritopljena po 120 jas.; junga masla po 240 jaspr; oka ulja za 160 jasprih — i to sve kako gdi: skuplje i jeftinije. Ove iste godine prvi dan svibnja pade veliki snig a u prvo toga munja meta i jako grmi. U Travniku na ocigled od mlogo ljudih puce nešto kakono top u Vilenici i odalen se diže vitar jaki i ode prema Vlašicu, velikoj planini i ponese list sobom i što god na zemlji lagano najde i to bi miseca Travnja na 23. 1741. D Sarajevu u jesen poce drugi put kuga morit i neustavi se do druge godine, a druge godine to jest: 1742. ob litu poce moriti na mlogo mista u Visokom, oko Sutinske, oko Vareša, u Kreševu, u Fojnici, u Travniku, u Zenici, u Neretvi, u Crnom Vrhu, gdi pomori veliku obitel Helezovica. Iste godine prominu se Saroš Mehmedpaša a dojde Cumrut Mehmedpaša na 27 oktobra u Travnik i ovi je bio vezirom i ovi zadade golem strah (kako unide u Bosnu) Bosanskoj gospodi, u Sarajevu u malo osta veliki mulah da ga ne, zatvori mehter Osmana velikog tevterdara; iz Busovace odvede u papuci busovackog imama i sina mu Emina fojnickoga i imama lužkoga a po druge posla mubašire. 1743. Januara na 27. ozgor recenog paše dojde u Fojnicu tevtiš i ne najde ništa u manastiru, da kadija usici, pak drugi dan hode u manastir drugi put i nenajde ništa. Medjuto kadija nekti fratrom prisudit, zato ode pet fratara i nekoliko celjadi paši u Travnik, a dva fratra ostaše zatvorena u Fojnici. Kad biše u Travniku cekajuci divane al isti mubašir, Jamak Tufekcic ona dva vodi i s njima vikara kreševskoga, koji nose od kadije Ham dobar, koga nektiše kazati pašinu haznadaru, da ga ne skrije, zašto njegov poso biše nagovoren od Vilica Teskeredžije, zato haznadar hode paši i vrže fratre u apst. Njih zatvoriše a ostali s pukom preko Luke pod pašin cošak. Ugleda jih paša i posla svoga silivtara i jednoga cohadara, koji odnesoše paši arzoan, a još ne biše poceo divan, a kad poce izajdoše cetiri i peti fratar osta i ovi ponesoše svaki u ruki razlike oprave. Kad se prosti Ham nama dobar, u isto vrime dade tertišilam po nas, za koga je dao isti kadija Alicatic iz Fojniee; tad se srdnuv paša rece: vodite i ta cetiri zatvorite, a ja cu poslat nek se opet izvidi i ako se najde iznova i jedna civija priko fermana, nek se obori. I tako posla za muvelu travanjskoga kadiju i svoga bašagu i bešlagu i onoga prvoga tevtiša i ponesoše tovar sindžira, koje ce metnuti i voditi u Travnik tko god od džematlija za fratra dobro progovori izvan fratrah, koje mišljahu opet voditi u Travnik. I ovi kad dojdoše u Fojnicu i dovedoše sobom fratre iz Travnika, koje biše po putu, opet jih zatvoriše u Fojnici i sutradan diže se sve u manastir, primetaše vas dugi dan tražeci što god iz nova i dovedoše sobom sužnje. Medjuto biaše izišo prisv. gos. biskup Dragicevic i njegov sekretar fra Mato Lašvanin, koji biahu iznili oprave, s kojimi se manastir pokrio i oni s ostalim braniše se. Tu Turci drugo ne najdoše premda gledaše po svemu manastiru, pasijaku i štali, zato okrenuše musevedu govoreci: „kamo vam tevter od cela i ostalih prigradakah i od njih širina, visina, i daljina, kako no od crkve ima mira?" Mi rekosmo: Mi nemoremo biti brez celah i ostalih prigradakah, a to se u ferman ne mece, nego samo da nije zid od manastira širi i viši, a evo rekosmo ferman, s kojim morete vazda u nutri gdi stojimo ucinit, što je od potribe; a evo džemata, upitajte! I tu od džemata nikoga ništa neupitaše izvan s prva muvela upita dva imama, koji nekoliko rici progovoriše nama u pomoc, a drugi nepitaše, a neupitan nitko nesmide rec rici. A kad bi prid samu noc povedoše u apst sve fratre i biskupa i njegova sekretara, a to biahu i gvardian Fojnicki o. p. fra Pavo Lozic, gvar. sutinski o. p. fra. Andrija Catic, vikar kreševski o. fr. Jovo Ivic, o. p. fr. Nikola Lašvanin agregat, o. p. fra Mato Kmetovic, o fr. Bono iz Rame meštar i o fr. Antun Curic iz Lašve; i ostaše zatvoreni posli toga pet dana, dok u Travnik ulaci trkaše i dojde naredba, da se fratri puste, ali crn obraz jaspram; i tu se smiriše sve tri manastira i paša dade svoje oprave dobre, takodjer kadija travanjski, koga paša biaše ucinio muvecom. Iste godine u Fojnici Antun Sedic diak profeš u manastiru na 2. augusta od kuge umri (i t. d. pripovjeda, kako se kuga u manastiru širi i nabraja žrtve. . . ). 1744. Odma po Božicu izajde zvizda repatica i izlazi do pol korizme u vecer, nikoliko puta u jutro, potom toga nestade je. ........na 8 ... . mazul C