Cijeli tok rata clanovi Društva su bili manje-više u vezi. Znali su jedni za druge. Ono što je bilo svima na ponos je cinjenica da nijedan clan "Proletera" nije ekstreman ni na jednoj zaracenoj strani. Oni koji su ostali u Sarajevu pomagali su se medusobno. Dirljiva je pažnja Reufa Ibrahimagica, sekretara Društva i uglednog koreografa, u "slobodno vrijeme" kada nije bi na borbenoj liniji (najcešce brdo Hrasno), sijao je i sadio povrce u svojoj bašti nocu, da bi ga mogao raznositi i poklanjati cl .....