RAT JOŠ TRAJE (ZA NEKE): Jedan moj poznanik, pošto je poznat u Sarajevu ne smijem mu navoditi ime, oženio se po drugi put i nije jedini. Mnogo njih se u toku rata razvodilo, ponovo ženilo, ovdje u Bosni ili u izbjeglištvu, udavalo, izrodilo djecu u drugom braku a mnogo njih je krenulo u novi život, sa novom porodicom kao da nikada nisu ni imali prethodnu. Često sam slušao da muškarci ili žene iz moje generacije kažu: Ne znam gdje su mi oči do sada bile, u šta sam potrošio život... Često se pitam kad čujem nešto tako da li će tu rečenicu ponoviti i u slijedećem braku. Ali, vratimo se mom poznaniku, čovjeku srednjih godina i vjerovatno da već uveliko pomno čita svaki trekst koji se u novinama objavi o novom američkom lijeku za potenciju “Viagra”. Dakle, taj moj poznanik koji se ponovo oženio ne bi bio ništa neobično u sveopštem ludilu koje se pomalo smiruje u Bosni, da ne održava kontakte sa svojom bivšom ženom a da ona uopšte ne zna da Se on oženio po drugi put, pored nje žive. Naime, kada je počeo rat on je poslao ženu i djecu njenima negdje u neko malo mjesto, u neku selendru, u sadašnjoj republici Srpskoj. Rat je trajao, a on se malo pomalo odvikavao od svoje žene, pa i djece, navikao se na novu, mlađu sa kojom je u međuvremenu dobio i dijete. Ipak, bio je stalno u kontaktu sa prvom ženom, povremeno su Se nalazili negdje na neutralnom terenu, bili dan dva zajedno i onda opet svako nazad on u Sarajevo a ona u Republiku Srpsku. Kada bi ona rekla da bi se konačno vratila u Sarajevo, pa štažgod bilo s njom, on bi joj pričao da u Sarajevu još traje rat, da vladaju muđahedini, da je vrlo opasno za djecu u Sarajevu, ona bi se s tim pomirila i tako su se razilazili. Bili su nedavno, opet zajedno, on je izljubio djecu, ženi dao nešto novca i rekao i da ide u Sarajevo da čuva stan. Njegova jadnica, ponovo je povjerovala da rat u Bosni još traje i vratila se svojima u Republiku Srpsku. Taj događaj se prepričava po gradu i ljudi se smiju, iako svi u dubini duše sa gorčinom konstatuju da poslije ovog rata ljude u sve možeš nagovoriti, svašta im reči, sve im slagati ne vjerujući ni sebi čak ni svojim očima. Povodom ovog događaja ljudi su izvukli jedan vic iz naftalina, a koji se odnosi na onaj rat, na drugi svjetski rat. Naime, desetak godina poslije završetak rata kada su komunisti bila u naponu snage i moći predlože i Muju za Partiju. Mujo samokritičan kaže: Znate, ja imam jednu grešku. -Kakvu grešku ? pitaju ga komunisti. -Znate, ja sam cijeli rat hranio Jevrejekaže on. -Ma kakva greška, to je baš pohvalno i humano da si hranio nedužne ljude vele mu. -Ali znate, ja sam njima uzimao svaki dan po jedan dukat nastavlja Mujo. -Pa dobro, nije to baš pohvalno, ah morao si od nečega kupovati hranu kažu oni. -Ma dobro sve to, ah još oni ne znaju da je rat završen provali iz Muje. Jednog dana će i žena moga prijatelja morati saznati da je ovaj rat prestao. Kakav će tek rat nastati između njih dvoje! ZIJO ODGODA: Sada se svi bave nekim biznisom, kao da je rat završen prije stotinu godina. Svi negdje jure, žure, nose mobitele, galame po ulicama, pričaju, namještaju kravate kupljene u buticima ih naočale kao junaci filma “Ljudi u crnom”. I to bi dobro bilo da se stvarno nešto proizvodi i vrte neke pare mimo onih što ih pošalju donatori iz Evrope, Amerike ili 1 islamskih zemalja. Dakle, vrti se neki novac ah većinom na papiru, niko nikom ne plaća i svako svakom duguje. Tako i jedan od direktora jedne robne kuće u Sarajevu, kojem više niko ne zna pravo ime već ga svi zovu Zijo ODGODA. Zijo nikom ne plaća jer ni njemu ne plaćaju pa ga prozvali ODGODA. Tako bi se mogao i zvati biznis u Bosni Biznis odgoda. POGINUO KALE: Svi se sjećaju Bahrudina Kaletovića, vojnika bivše JNA koji je onih ranih dana pred agresiju na BiH stvarno bio junak. Naime, u jednom tv prilogu Ivice Puljića koji je tada radio za Yutel, pojavio se Bahrudin u maskimoj uniformi i sa grančicama na šljemu koji je tada služio vojsku a JNA je napadala na Sloveniju. Bila je tada njegova čuvena trečenica : Mi njih kao napadamo, a oni se kao brane. Svi su to danima prepričavah. A onda se Kale negdje izgubi iz vidokruga kao i toliko ljudi iz naših života. Ipak, neki dan pročitam u novinama da je Kale, Bahrudin, bio u toku rata i borac Armije BiH, a kada se rat završio opet se vratio svojoj gitari i sviranju po kafanama. Vraćajući se na posao, po noći, u kolima, sletio je sa puta u autu i poginuo. Sarajevske “Večernje novine” su napisale naslov: Preživio dva rata i poginuo u “Micubišiju”. Sa jedne od slika smiješio se Bahrudin Kaletović u maskimoj uniformi na snimku “Yutela” a na drugoj je bio njegov smrskani “Micubiši”. Svaki komentar o putevima ljudske sudbine bio bi lažan i patetičan. Čekam Ivicu da dođe iz Amerike da mu kažem za Kaleta.