Iz tehničkih razloga zaključen je upis u biračke spiskove, ali još neprestano ljudi dolaze radi upisa i traže da budu uneseni. Tako je u IV rejonu G.N.O. Sarajevu došla starica Jovanka Kentić iz Kranjčevića ulice br. 54,. Ona ja dovela svoga sina Zvonimira da on upiše u birački spisak, jer ona za sebe ima već listić, na kome joj je potvrđeno njeno pravo glasa. On. je do sada bio na radu u Vojvodini. I nije se tamo prijavio, je je mislio da će doći da se upiše kada se kada dođe ovamo. Kada im je rečeno da su birački spiskovi zaključeni, majka je kroz suze počela moliti da se njenom sinu na bilo koji način omogući glasanje. Imala je veli, trojicu sinova: Ljubu i Miroslava, divna mladiće, odveli su. ustaše 1942 godine u Jasenovac i nikadа više nije. čula o njima. Ostao joj je samo Zvonimir, i ne može, kako reče, dozvoliti da joj ni on ne glasa. Srećna sam kad nisam dočekala da dušmanin pobjedi, pa da ostanemo u jadu. ja i oni produžila stara Jovanka. ≫Me znam sta bih radila da se dogodi da ne glasam. Mene zove rodbina u Foču u posjete, i neću nipošto dok ne prođu izbori. Smiju mi se i kažu da nije važan moj jedan glas, ali. meni je važniji od svih drugih. Stara sam i neuka i bojim se da ne pogriješim kod glasanja pa neprestano propitujem koja i Titova kutiju, šta sam ja tuge i srce svila, šuteći i gledajući kako mi djecu tuku i kuću premeću. Nema više ništa od mene, slaba sam dušu jedva nosim, ali hoću da se borim i boriću se, ovo je bila i borba mojih sokola. Hoću, drugarice, hoću da glasam za našeg dragog Tita.