Našao se ja službeno u Varešu. A tamo, znate, nema hotela. 1 dobri ljudi iz Sreskog narodnog odbora zamolili jednu porodicu da me primi na konak. Ne treba ni da vam kažem, da mi je bilo lijepo, vrlo lijepo. Sadimo mi tako i ja jednaka nagovaram domaćina da zovne ljekarna, a on se sve nekako nećka i sve se raspituje — ima li još iko da je bolestan u komšiluku. A meni čudno. I jedva sam saznao u čemu je stvar. Pa da vam kažem: Ima u Varešu, u ≫verku“, jedan Ijekar. To je u Vareš-Majdanu. I on liječi takođe bolesnike u samom Varešu — gradu. Nedavno se razbolje jedan čovjek. Ukućani zovnuli ljekara. A ljekar, zašto je ljekar — došao. Dabome. I pregledao bolesnika. Na njegovu sreću, u istoj kući, samo na spratu, razboljelo se jedno dijete, pa kada je ljekar već tu, zašto da ga ne pregleda? I pregledao ga. I naplatio. Onom u prizemlju, velikom, i onom na spratu, malom, svakom po 150 dinara. Kroz nekoliko dana oni iz prizemlja opet zovnu ljekara, a ljekar dođe. Pregledao on onoga iz prizemlja, a iz komšiluka već došli po njega. Pregledao i onog iz komšiluka i naplatio. I onom iz prizemlja i onom iz komšiluka po 500 dinara. I po treći put ga zvali oni iz prizemlja. Ovaj put nije bilo bolesnika ni na spratu ni u komšiluku. Pa čovjek pregledao i naplatio. Ovaj put 400 dinara. Sada ljudi u Varešu pristaju da se razbole, ali na zadružnoj bazi. Kažu, da će im tako biti jeftinije. I hoće da podnesu molbu ≫verku“ da ne naplaćuje skupo fijaker drugu ljekarni, jer oni znaju da je najgora izmišljotina što svijet priča, da se drug ljekar iz Majdana u Vareš i natrag badava vozi u „verkovskom“ fijakeru. Znaju oni da nigdje nema džabe fijakera. Samo, izgleda, drug ljekar (dr. Bećir Novo) to ne zna.