Uprava državnih rudnika u Kreki ima i ugljenokop u Puračiću, kojim se upravlja iz Kreke, Ugljenokopu u Puračiću svakodnevno stižu vagonske pošiljke robe, koje se moraju odmah podizati i istovarati, kako bi se vagoni čim prije istovariti i ponovno stavili u promet, jer je poznato, da je u vagonima velika oskudica. Da bi se vagonska pošiljka koja stigne u Puraćić mogla odmah podići i istovariti, potrebno je željezničkoj stanici u Puračiću platiti podvoz i ostale željezničke pristojbe. U Puračiću državni rudnik ima svog poslovođu, koji — međutim — nije imao raspoloživog novca da bi mogao odmah izvršili isplatu željezničkoj stanici, nego se moralo čekati da novac po kuriru dođe iz Kreke, pa da se tek tada pošiljka iskupi. Da bi se to izbjeglo, odlučeno je da se poslovođa u Puračiću stavi na raspolaganje depozit od Din. 10.000.— s kojim bi novcem svakodnevno mogao iskupljivati prispjele pošiljke i to obračunavati sa blagajnom Uprave državnih rudnika u Kreki. Ovaj nalog za isplatu depozita poslovođi u Puračiću potpisao je direktor rudnika i kurir je otišao da podigne novac. Međutim šta se događa! Glavni knjigovođa Uprave državnih rudnika u Kreki, Šetka, odbio je da kurir isplati iznos od 10.000.— dinara, jer da je to mnogo i odobrio je da se isplati samo 5000.— dinara. S dobivenim novcem-depozitom poslovođa u Puračiću isplatio je prispjela 2 vagona robe, ali budući su tog dana prispjela još dva vagona, nije imao dovoljno novaca da i njih isplati, nego je roba stajala neiskoištavana sve dotle, dok nije dobio još novaca. Tako se je dogodilo da јe Uprava državnih rudnika u Kreki morala platiti za 181 sat ležarina Din. 7.170.—jer poslovođa nije imao na raspolaganju novca da robu podigne. Iz ovog se jasno vidi da nas vodi preostali birokratizam pojedinih činovnika. Da je poslovođa imao određeni mu depozit, vagoni bi se istovarili, ne bi besposleni i neiskorišteni, ležali 181 sat, nego bi udovoljavali opštim potrebama naše države, a Uprava državnih rudnika u Kreki bi morala plaćati ležarine od Din. 7.170.—. Mišljenja smo, da bi se s ovakovim postupcima moralo odmah prestati i da bi se odgovorni činovnici morali pozvati na strogu odgovornost, kako ne bi i dalje štetili opšte-narodne interese.