Kad god sam ovih poratnih godina boravio u Mostaru, slušao sam price o užasima hercegovackih logora i zatvora, krvavih firmi u vlasništvu Gojka Šuška i Mate Bobana. Raspitivao sam se medu Mostarcima zašto se ne prikupe i objave svjedocenja pacenika koji su prošli kroz ta mucilišta. To bi bila prava literatura za Haški tribunal. Medu logorašima je bilo dosta intelektualaca, od novinara i profesora, do inženjera i ljekara. Bar su oni morali ostaviti pisani trag o paklu koji je Bošnjacima namijenil .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.