Reditelja Petra Veceka smo poznavali u drugacijem ozracju: svoju stvaralacku snagu je pokazivao u srazu oprecnosti klasicnog i suvremenog principa. Od suvremenog teatra je prihvatao metaforiku koju je ponekad podizao do magicnog (treba se prisjetiti njegovih rediteljskih realizacija u varaždinskom Teatru), a od klasicnog snažno profiliranje likova i kompozicionu cvrstinu cjelovitog scenskog cina. Iako se, dakle, radilo o "spoju nespojivog", on je svojom imaginacijom nalazio onaj balans izmedu je .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.