Cini se kao da si u Muzici zidnih satova odlucio da napraviš inventuru djetinjstva. Zašto? Pošto i sam pišeš, znaš kakvi su to porivi - iz nostalgije, nekog osjecanja prolaznosti. Vidiš da se taj svijet rasuo, da nestaje... Onda pokušavaš da ga spasiš od zaborava, ukoriciš, napraviš fotoalbum od toga... Može se reci da je ova moja proza neka vrsta fotoalbuma. To je to, htio sam da spasim neke stvari koje nam promicu i koje zaboravljamo. Historija je bucna... Zbog buke topova, citav mali kosmos n .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.