“Orkestar Titanik svira, prica, smije se svijetu u kojem živimo, a pred našim ocima množi se izgubljena gomila koja ne radi ništa osim što živi u nedefiniranoj uzaludnoj nadi, cekajuci i raspravljajuci. Kao da su se svi našli na krivoj strani života. I ne znaju da ima i ona druga…”. Tako situaciju i atmosferu drame Orkestar Titanik bugarskog dramaticara Hriste Bojceva (1950) redefinira prevoditeljica i dramaturginja Željka Udovicic. I zaista, kao da se u ovoj, 2002. godine napisanoj dramskoj pr .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.