Malo je nedostajalo pa da ovih dana istucem svog sina jedinca, jada mi se komšija. Znam da to ne bi bilo pedagoški, ali bi bilo za njegovo dobro. Bio je komšija na pola puta do tog pedagoškog grijeha, ali su ga u tome zaustavile sinovljeve iznenadene oci koje su mu govorile da sin uopšte ne shvata njegovu ljutnju. Bio je moj komšija ljut kao rijetko kada. Zamislite, on, njegov sin, hoce u profesore. Ta suluda izjava sina iznenadila je mog komšiju kao grom iz vedra neba i to u veselom kucnom ok .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.