Besperspektivnost, i egzitencijalna i biološka, i civilizacijska, u datim okolnostima “suocenja Evrope sa samom sobom”, po Krleži je sudbonosna ukoliko takvo suocenje na koncu radikalno ne promijeni kliširane, tradicionalisticke evropske nazore o sebi samoj. U spisu Davni dani, godina 1916, dakle, u drugoj deceniji 20. stoljeca i u vrijeme kada je bjesnila oluja Prvog svjetskog rata, on bilježi: “Pomisao da se život, kakvim živi suvremeni Evropljanin, ne bi mogao izmijeniti, dovodi do samoubo .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.