Ovu zgodu iz avgusta 1995. godine, kad sam s Mirzom Ibrahimpašicem išao na olovsko ratište, kazivao sam mnogima, ali mi se nešto nije dalo zapisati je na vrijeme. No kome su ovakve price dojadile, neka ne cita ni ovu, a meni je kao da se stvar desila nakjuce. Stalno smo lunjali od rova do rova, jer sam htio upoznati što više ljudi, cuti što više prica, ali svud se dešavalo isto: od granata sam se jedini ja trzao! Nisam mogao, sebi za utjehu, reci da su borci svikli, dok sam ja civil. Jer nema ž .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.