Od devetnaeste godine po glavi mi se vrti ta ideja da moja mama zna ili da makar sumnja. Trebao mi je znak, nešto da se desi i da joj ja kažem. Cekao sam priliku. Mislim da smo gledali film i pojavile su se neke scene i krenula je rasprava. Ona je provocirala, ja sam odgovarao, dok nije u jednom trenutku rekla: Mene je samo strah da ti nisi. Ja sam rekao: Pa, možda i jesam. I u tom trenutku je sve krenulo nizbrdo. Jedino što mi je bilo bitno jeste da ona nekako prevali tu rijec preko usta. Pitaj .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.