Nova zbivanja nagovjestio je iznenadni pomor mojih macaka. Šest još slijepih macica pronašla sam mrtve na pragu, pažljivo poredane jedno do drugog na jednakoj udaljenosti. Iz njihovih usta i ušiju izvirivalo je lišce i korijenje neke neobicne trave, pa zakljucih da je ona morala biti uzrok njihove smrti. Jedino nisam mogla objasniti šta je moglo natjerati nemocne životinjice da tako grcevito gutaju smrtonosnu biljku. Njihova majka je netragom nestala i nikad je više nisam vidjela, predpostavljam da je neki skriveni užas otjerao moju mezimicu. Mrtve macice sam zakopala u bašti, no ubrzo iz njigovih raspuknutih glavica izrastoše prelijepi cvjetovi raskošnih boja. Veliki i teški pupoljci, koji kao da nikada nisu mogli da se otvore do kraja, u sumrak su sa strujanjem vjetra medu laticama proizvodili cudan zvuk, nešto nalik na potmulo daleko mjaukanje zarobljenih macica. Oni su bili moje poslednje društvo. Nikog, na ovom svijetu nije više mogla interesovati jedna napuštena starica, poluluda od samoce. Sledeceg jutra na mojim vratima je zakucao neobican stranac. Imao je oci boje zaledenog dubokog mora, iz kojih je kilometrima naokolo zracio mraz. Njegova kosa je padala u slapovima ispod crnog cilindra, isprepletena suvim jesenjim lišcem i perjem africkih kakadua. - Dobro jutro ljepotice- prošaputa jednim od onih glasova koji nam se cine poznatim iz nekih uzbudljivih erotskih maštarija. Jednim zaboravljenim, krajnje ženskim, pokretom zagladih svoje rašcupane sijede vlasi. I vec sledeceg trenutka krajnje postidena i iznervirana sopstvenim gestom prosiktah da su tragovi ljepote lutanje sjena, i da dobro pamtim osam decenija ljudskih poroka i izopacenosti, svaka ljepota se odavno predala vrišteci pod naponom vremena. - Dakle pocela sam da haluciniram. Izgleda da poput lista koji pada hvatam poslednji treptaj na vjetru. Mada moram priznati da te nisam baš tako zamišljala. - Ti gajiš odredene iluzije vezane za lik dolazece smrti, nije neizbježno da to bude kostur u crnom plaštu. Zaboga, andeli smrti su kultivisana bica! A valjda ste i vi prevazišli niskosti srednjovjekovnih frustracija, i vama svojstven sputavajuci mazohizam. - Pa ne znam zašto bi. Mazohizam je jedna od omiljenih ljudskih osobina, narocito kod slabijeg pola. Evo ja, na primjer. Iako sam cijelog života radila šta mi se prohtje, u stvari sam samu sebe beskrajno mucila. - Ako zaustaviš tocak moralne obaveze starenja, možeš da budeš onoliko lijepa koliko si žudjela u najvatrenijim maštarijama. A bilo ih je, Arijana- produži podmuklo se kikocuci - mnogo više nego što bi željela bilo kome priznati. - Zaludu, duše opojnog apsinta,- uzviknuh opcinjena njegovim smijehom, vec dugo se u ovoj kuci muškarac nije tako smijao- džaraš ugasli vulkan, moje srce je otkucalo damare tjelesne žudnje u nepovrat. I zalud ljepota, nepresušni izvor zala i pohote. - Mora se priznati nosila si je dostojanstveno ne štedeci je mnogo za sebe. A pomisli koliko cedne putenosti skriva netaknuto tijelo. Nije li to skrivena istina svojstvena odredenim ženama? Pritajeno uživanje u tom grešnom osjecaju privlacnosti prema neoskrnavljenom tijelu. Igrati ulogu zaštitnicke figure, uciteljice života i nesputane oslobodene ljubavnice, izazov je veci od bilo koje sladunjave uloge pokorne i sretno osvojene ženke. Ne zaboravimo koliko se grijeha pripisivalo muškarcima zbog njihove glupe iskrenosti i nastojanja da otvoreno zadovolje iste potrebe. Niste li vi žene suptilno podmukle, i cedne u svom izigravanju prljavih svetica pred samom sobom. Na šta li bi licio ovaj svijet kada bi sve žene sprovodile u djelo sva svoja maštanja. Muškarci su okrutni ali plitki u svojim nagonima, a vi ste tako uzvišeno perfidne, prirodni kameleoni, jer mužjak se ne smije previše preplašiti. Ha, ha, ha... - Aludiraš na moje mlade ljubavnike, pa istina je da su mi bili kud i kamo draži od starih i odrtih džukaca koji su uživali da izigravaju mnogo važne licnosti, svi napuhani i zadrigli od gordosti, a prazni i dosadni ko slamnata strašila. Pretpostavljam da si se zato prerušio u zavodljivog mladog lutka. - To je bilo tvoje bjekstvo. Birati prestare, birati premlade, i tako se osigurati da ti niko od njih ne može potpuno prici. Niko od njih nije mogao izazvati emocije ili, daleko bilo, ljubav. Kada posmatraš ljude bez emocija, citaš ih kao otvorenu knjigu, ti to najbolje znaš. - Kako ti je samo pakostan jezik. Pitam se odkuda toliko znaš. Je li moguce da sam te u svojoj mašti sama stvarala i prizivala kao i sve drugo. Reci odkuda dolaziš i ko te šalje? Je li moguce da si ti odgovor na moje vapaje da se jednom vec okonca ovo bijedno tavorenje koje je vec odavno izgubilo svaki miris, ukus i draž. - Ja mogu da uzmem oblik koji god želim, na kraju krajeva ja sam bespolan i bestjelesan, i ne nalazim neko posebno zadovoljstvo u tome da budem muškarac, jedini razlog je moja fascinacija ženom. Žene su tajanstvena bica. Malo se zna o njihovoj pravoj prorodi. Neke su povucene, a neke pricaju previše; ipak, kao da postoji precutni sporazum, o najdubljim porivima nikad ne govore. Nikada ne možeš reci da istinski poznaješ ženu, jer cak i najgluplja ce se pomno truditi da ne razotkrije unutrašnjost. Igraju dobro smišljene uloge, svaka ima svoje mjesto i vrijeme. Neke su više ili manje popularne, cak uzdignute na pijadestal - kao požrtvovana majka, ili druge uloge recimo žrtve, domacice, ljubavnice, bludnice... Koliko bi muževa, sinova, oceva i ljubavnika bilo zabezeknuto kada bi te savršena maske popadale. Da li iko od njih zna s kim živi? Rijetke su one koje se odluce da realizuju svoja maštanja, no kad se to desi, svijet je zbilja užasnut. Kada muškarac napravi glupost, tome se niko ne cudi, ali uvijek je strašno otkrice za šta su sve žene sposobne. Žena je cudesan spoj demona i andela. Završio je svoj monolog ljupko zabacujuci kosu iza uva. Kretnje su mu bile suptilne i meke, sve na njemu je bilo neodoljivo. Riješila sam da se poigram s njim još malo: - A šta li si onda ti od to dv