Postoji nešto kod autora sazrelih u ‘60. što zasenjuje stvaraoce iz svih ostalih rokenrol decenija. Da li je to snažno izražen životni elan, borbenost bez ostatka, bezobrazluk da se sa nekoliko tonova i reci obuhvati celokupna, svejedno koliko protivrec na stvarnost ili nešto cetvrto pitanje je koje daleko premašuje prostor jedne recenzije. Bez obzira na moje ili vaše licne afinitete, sveopšti konsenzus iz decenije u deceniju samo potvrduje znacaj 60-ih: nema cenjenijeg sastava od „Beatlesa“, ve .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.