Ono ti je bio u nekakvoj varoši tu nedavno nekaki hodža. Znao ti je, jadi ga njegovi ne znali, i šta car vecera. A zapis kad bi kome dao, mutlak bi bila pomoc. Jednom se razbolje žena kadije u tome mjestu, nije da se razboljela od kakve bolesti, nego, ucuvaj Bože, uljeg'o u nju onamo on nalet ga bilo od nas hiljadu i jedan konak, pa ti brate k'o kad ko pomanita, udarila u ludilo: što god bi.joj dali da jede, a ona te pod noge božiji nimet. Siromah kadija mucio se svakako: zapisivao svude, gdje su mu god kazalp: u hona, u popova, u Fratara ama sve badava. Najposlije ode onome hodži, pa mu i on zapisa zapis i rece mu: „Uzmi ovaj zapis pa ga metni u procijep i hajde na tu i tu cupriju, pa sve stoj! Tuda ce naljeci svi šejtani i pred njima njihov car, pa kad te opazi, pitace te: ,šta ceš?' ama ti nemoj za živu glavu progovoriti no cekaj dok ti on eam uzme zapie. Kada ti uzme zapis, pa kad svega nestane hajde uprav kuci". Kadija uzme zapis pa u gluho doba te na ono mjesto, gdje mu je hopa naredio. Još on nije ni stao, dok — majcin sine! — nagrnu vojska: tu su ti bubnji, tu svirale, tu konjici, tu topovi i Bog te sam pitao šta tu nema, a pred svijem car vas u zlatu. Kad to vidje kadija, prepade se, ama šta bi, nema kud tamo ni vamo, no stoj, pa cekaj tu i tutilo. U tom dode do njega car pa ga upita: „Šta ceš ti tu, emšerija?" Taman on zaustio da mu odgovori, dok se sjeti one hocine, pa zaveza, ni crne, ni bijele. Car ga upita dva tri puta, pa kad vidje da mu ne ce ništa odgovoriti, uze mu zapis iz procpjepa na irockta. Kad prociha zapis, okrenu se vojsci pa ce: „Koji je stao na put ženi ovoga covjeka?" —. „Nijesam ja." — „Ni ja, ni ja." svi se izredaše. „Ima li vas gdje još koji? „Ima jedan hrom. nije mogao s nama." — „Brže ga donesite!" Nije cestito pi izgovorio a hroma donesoše. ..E hromo, jesi li ti stao na put ženi ovoga covjeka?" „Jesam." — „A za što?" „Dode jedna komšinica da joj zajmi masla, a ona ce joj: Nemam, seko, davo odnio ! A ja ono maslo, te kao svoje. Pomislih, da mi je brašna i meda nacinio bih halvu, dok ce ona komšinica: ,A bi li imala barem malo u fildžanu meda?: — ,Ðavo odnio, seko, ako imam i malo, a ja uzeh i med. U to dode jedna prosjakinja, da prosi brašna, a ona ce: ,Nemam davolje praške, tamam dapas' poslali u mlin'. Onda ja uzeh i brašno, a u nje ukradoh kotao, na nastavih halvu pod njezinom strehom. Tamam da provre, a ona dode pa mi se u kotao pomokri. S toga je ošinuh malko da me dobro zapamti." „Sve si dobro ucinio," odgovori car, „samo si zlo ucinio što si ukrao kotao; s toga sada na vješala!" Što bi rekao: dva tri, objesiše ga. Car onda zabilježi nešto na zapisu i što bi se covjek okrenuo metnu ga u procijep te svega nestade. Vec i zora zarudje, a moj ti kadija kuci. Žena se umirila i zaspala, a pošto se probudi, zdrava citava. Sjutri dan ode kadija od cuda na cupriju, da vidi ima li šta' da je ostalo, kad tamo nigdje ništa, no jedan miš mrtav visi.