Ako Vojislav Koštunica ikada bude napisao memoare, naslov ce morati da pozajmi od Paula Koelja. Jer za ono što je u životu radio nema boljeg naslova od Koeljovog "Dnevnikjednogcarobnjaka". Kadaje kao mali, naivnim decjim osmehom, ubedio roditelje da je dobar mamin sin, koji zimi u kaputicu stoji po strani i gleda kako se ostala deca sankaju, a leti sa bezbedne distance gleda kako jurcaju za nekom loptom po prašini, tu nije bilo niceg spornog ni sumnjivog. Ni kada je posle rata sebe predstavio k .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.