„Pišeš li šta?“ prekinu mi, bezdušno, i bez prethodnog pozdrava, telefonskim pozivom, ugodno ljetnje „gušteranje“ u okruženju ceških guzica u tangama i njišucih sisa oslobodenih stega, sadista u liku urednika Novine. „Pišem. Razglednice Pozdrav iz Makarske“. „E, jebiga!“ razvuce se razocarenje „s jlruge strane žice“. „Što? Ti bi više volio iz Istanbula?“ „Ne. Nego iz Pakla.“ „Ali, ja sam još na godišnjem!!!“ zavapim. „Pakuj se i nazad! Jel te ja džaba placam?“ „Placaš?“ „Dobro, necemo sad o .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.