Stolu je prišao noseci u ruci šoljicu kafe, a u drugoj neku vrstu putne torbe koja je više licila na ruksak. Nakon što je uctivo upitao za mjesto za našim stolom, torbu je odbacio pored sebe, uvalio se u ne baš udobnu kafansku stolicu, srknuo je gutljaj kafe, a potom izvukao iz kutije cigaretu i prosto je zabio u usta. U pocetku nismo obracali neku vecu pažnju svom neznanom susjedu za kafanskim stolom. Kroz prozorsko staklo zurio je na perone na kojima je stajalo nekoliko uredno poredanih autobu .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.