Shvatio sam da, a što ne bih smio ni ja ni drugi, šutim dok svaki dan umire sto ljudi u Kongu, Iraku...pa u užasnom teroristickom napadu u Mumbaiju. I ja, i svi drugi, obuzeti svojom svakodnevicom, potpuno smo izbrisali svoje sjecanje da smo bili u takvoj situaciji, da nam je trebala pomoc. Da je bilo na hiljade ljudi iz dugih zemalja koji su nama na razne nacine pomagali. Sada, kada su u pitanju tragedije koje sam spomenuo, ja, nažalost, ne cinim gotovo ništa, a ne vidim da se reaguje ni i u mo .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.