Prvi put sam jutros video zaleden aluminijumski prozor u svojoj dnevnoj sobi. Palo mi je na pamet da na njemu ispišem neki prigodan tekst tipa „Veju pahulje, mraz po staklu šara", ali sam odustao. Gasa nema, to sam mogao da shvatim još nocas, prilikom neopreznog otkrivanja ruke ili noge ispod pokrivaca. Ima struje, pa se radujem kao clanovi nekih stranaka kada predu cenzus. Napolju je bilo minus 16, nozdrve su se lepile jedna za drugu svakome ko je pokušao da nekuda pode peške, ali me je sam pog .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.