B) Pisaoci, koji su abecedom pisali. Iz uzroka, što pismenah i tiskarnice nije bilo na drugomu miestu, osim Mletakah i Rima, bosanski Franciskani još od pocetka 17. stolietja tiskali su svoja diela i abecedom; to bi mogo tkogod pomisliti, da je pravi i jedini uzrok? Al tako nije. Uprav u Mletcih i Rimu, gdie su bile tiskarnice cilirske, i u isto doba, kad su jedni azbukom, drugi su abecedom izdavali svoje knjiga.. Ja scienim, da su se ovi posliednji ugledavali na književnike dubrovacke, dalmatinske i slavonsko-ugarške, koji su gotovo samo latinskim slovima služili se, a to se i od tuda vidi, što su se i njihovog pravopisa i nacina pisanja deržali. Ovi pisaoci jesu: Bandulovic, Ancic, Sitovic, (Filipovic, Dobretic,) Lekušic, Laztric, Vicic, Ilic, Miletic, Marjanovic, Matic, Barišic, Cuic i Sitnic. Diela njihova jesu sliedeca. 1. Ivan Bandulovic. Rodom iz Skoplja, franciskan deržave bosanske; koje je godine rodjen, i koje je umro, kako ni od njegovog života dosad ništa nisam mogo razabrati; izdao je: „Pištole i evangelja priko sve godine , za nedielje i svetkovine zapovidne s Letaniama i mnogim blagosovim i drugim obredima itd. Mletci 1613.“ in folio. Knjige ove cistim puckim izgovorom dice se, i služile su kod božje službe za podrugo stolietje, dok Kneževic iste knjige nije pod svojim imenom izdao, tobože mnoga popravio, al uprav govoreci pokvario. Knjige ove pod Bandulovica imenom preštampane su više putah u Mletcih, i to godine 1640., 1665., 1682, 1699. i 1718. 2. Ivan Ancic. Franciškan deržave bosanske, štioc i obceni propoviedaoc, bio je župnikom u Velikoj, Našicama i Broclu u Slavonii, kasnie u Biogradu u Serbskoj. Rodom iz Duvna sela Lipe. Umro god. 1685. njegov pravopis nalici na oni cirilski; knjige od njega izdane jesu siiedece: a) „Kchnighe parve Vrata nebeska i xivot vicchni, koye sloxi otac fra Ivan Anicio to yest Ancich Dumchlanin iz lipe, Stilac i pripovidalac Reda male bratye obsluxitechla ild. na postechne boxie i na korist parkve Illyricke itd. Prikazay Priuzvisenomu i Prisvitlomu gospodinu Alexandru Crescenciu, Cardinalu Rimskomu, Biskupu Rekanatskomu i Loretskomu itd. u Jakinu po Francesku Serafinu 1678.“ u 4. stranah XXXX. 437. — Prikazanje je latinski pisano, za ovim sliedi obraz u dervorezu istog Ancica; zatim azbuka bosanska uzporedjena s latinskom, govor o pravopisu, zatim Dahnik (kalendar) i predgovor. Od strane 1—20 Govorenje sverhu prisvetoga križa, od 20 do 315. Istomacenje otcenaša. Dio III. od 315 do 437. Iztomacenje zdrave Marie. — b) „Kchnighe drughe, dio cetvarti, Vrata nebeska i život vicchni &. Prikazane Prisvitlomu i pripostovanonui gospodinu Nikoli Konti, Rimskomu Cardinalu, u Jakinu 1678.“ u 4 str. XIV. 245. — Prikazanje latinski, njegova (Ancica) prilika, a poslie nje „pogodba slova Illyricki i slovnica s latinim i chni imena i broyevi“; sliedi predgovor u komu kaže: Yos imadem yedne kchnighe od devociona i polak molbi i svete mise i obslužit na chu, kad moch budem i chni xelim dati na svitlost“ Saderžaj ovih knjigah drugih, jest iztomacenje vierovanja (simbola) apoštolskoga, dosta jasno i cisto tumaceno. c) Svitlost karstjanska i slast duhovna dio I. u Jakinu 1679. po Ivanu Salvianu u 8 str. XXXXIII. — 208. Dio II. tumaceci posvetilište sv. mise st. XXXII. 272. d) „Ogledalo misnicko itd. Posvecena Beatissimo Patri Innocentio XI. Summo Pontifici. U Jakinu 1681.“ u 8 str. XXXII. 191. U ovoj knjizi govori o azbuki ilirickoj , kao i u perve dvie. Još je Ancic piso latinskim jezikorn knjige o poveljama i dopuštenjama papinskim, koje su darovane franciskanim bosanskim; koje su više putah preštampane, a na posliedku obustavljene (suspendirane). Thesaurus perpetuus Indulgentiarum Seraphici ordinis sancti patris nostri Francisci &. Romae 1663. in 16. pag. 152. Drugo izdanje od M. P. O. Fr. Gabre Stanica iz Imotskoga, exprovinciala. Venetiis 1702. 3. Lovro Sitovic. Rodom iz Ljubuškoga, njegov otac bio je Turcin, koga je u vrieme rata beckog ufatio Dalmatin Šimun Talaic; ovomu sina svoga dao je u tutiu, dok odkup donese. Sina mu primi se P. O. Fr. Ilia Mamic, nauci ga citati i pisati. Otac njegov kad namiri odkup, sina sebi natrag uzme, al se njemu nije mililo više turkovati, prepliva rieku Trebižat, utece od otca k priašnjemu svomu odbranitelju, pokersti se i postane redovnikom S. O. Frane, deržave bosanske, bio je verlo naucen i bogoljuban redovnik. U Šibeniku ucio je za 6 godinah pitomce redovnicke mudroljubje, kasnie pako u arcibiskupskom sieminištu u Splietu javni ucitelj mudroljubja, obratio je na pravu vieru dvie svoje rodice. Umre u Šibeniku g. 1729., njegov životopis talianski pisaoje Fr. Antun Bandic, cuva se u rukopisu u samostanu Zostrožkom u Dalmacii. Knjige tiskane ostavio nam je: a) Grammatica Latino-Illyrica Venetiis 1713. u 8. više putah preštampana je u Mletcih. b) Piesan od pakla. Mletci 1727. u 8. str. 74. prikazana Vicenciu Zmajevicu nadbiskupu Zadarskomu. c) Nauk kerstjanski u 8. 4. Marian Lekušic, Redovnik S. O. Frane deržave bosanske, štioc i bogoslovac, rodom iz Mostara, izdao je: „Bogoljubna razmišljanja od otajstva odkupljenja coviecanskoga s. Bonaventure kardinala, prie mnogo vremena u jezik slovinski od jednog Bugarina prenešena, a sad iznova preštampana & &. U Mletcih 1730., kod Antuna Mora." u 16. str. 158. — 5. Jeronim Filipovic. Rodom iz Rame; kad su se ramski fratri odselili iz Rame u Jinj, ondak je i on dietetom otišo s njima, i tamo posto redovnikom s. otca Frane; godine 1735. ucinišega pervim Provincialom u novo odieljenoj provincii presvetog odkupitelja u Dalmacii, koje dostojanstvo i po drugi put bude mu dato g. 1651. Bio je coviek verlo ucen i dobar redovnik, knjige njegove jesu cistim jezikom pisane, slog dobar i razabran. Umro je 1765. god. a) „Put Križa itd. u Budimu 1730." u 12. str. 106. b) „Pripovidanje Nauka kerstjanskoga, složeno i u razlika govorenja razdiljeno u Mletcih 1750—1765. Kod Šimuna Occhi tri knjige (svezka,) u 4. I. str. 584. II.