Znam ja jednu tužnu pricu o dva mala pasica šta ih je mama ostavila. Oni su cvilili iza jednog grmica u parkicu. Pasici su bili tolikacko mali da nisu mogli ni trcat ni hodat. Onda je njihovo cvilenje cuo onaj stari barba Špiro. Kad je on vidijo male pasice došla mu je velika tugica i žalost. Barba Špiro je uzeo jednu kartonsku i odnjeo je pasice iz parkica doma kod kuce. Tamo je on najprvo stavijo ih u dekicu da se malo utople. Onda je sipnijo im mljekeca na cuncin da nešto požnjopaju jer pošto .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.