On je bio sin imucnih seljaka, a oni iz prastare patricijske porodice. Na njemu se ogledalo poreklo, što on, uostalom, nicim nije ni hteo da prikrije. Omalen, prekratkih, jakih, pešackih nogu, dugih ruku, širokih gaaka, debelih prstiju i zatubastih nokata, pšrokih pleca, velike, u oštroj kosi zarasle, okrugle glave, mesnatih, oblih obraza s razvijenim jagodicama i vilicama, napucenih velikih usana i sitnih, dubokih, tatarskih ociju. Nenegovan, prost, hodao je klateci se, nikad ne pomišljajuci na svoju spoljašnost, ni na efekat svoje pojave ni reci, stalno zabavljen stvarnošcu i korisnim planovima. A ona je, naprotiv, bila lomna, bela i osetljiva. Neprestano svesna sebe, svoje lepote i svojih brzih, cudljivih i promenljivih misli, osecanja i trzaja, ljubeci i mrzeci sebe, cas zadovoljna cas nezadovoljna sa sobom i sa okolinom, kolebajuci se uvek medu krajnostima, medu sentimetalnošcu i pakošcu, meCu ekstazom i apatijom, medu žurajivošcu i mlitavošcu. Volela je sanati ili o splendidnom ili o dubokom duševnom životu, i rugala se sebi što je sanjalica. Patila je zbog toga što nije znala šta hoce. On ju je zavoleo još kao dak agrikulturne akademije. Primio je taj teret ljubavi kao jedan težak životni zadatak koji mora rešiti, ne prebacujuci sebi ni caska, kraj sve svoje racunske trezvenosti, tu svoju luksuznu strast i ekonomski nikako ne opravdanu nameru, da se bori dok je ne dobije za ženu. Ona ga isprva nije uzimala ni na um. Kad je doznala za njegovu ljubav, osetila se uvredena. Posle ga je prezrivo odbijala, pa onda se pakosno i dobrocudno šalila s njim. No on se nije dao zbuniti. Prilazio joj i gledao je svojim ozbiljnim, vernim ocima, pokoravao se njenim kaprisima, i kao da nije opažao porugljive osmehe oko sebe. Nikad joj nije govorio o svojoj ljubavi, zadovoljio se da je ukazuje samo, obasipajuci je cvecem prilikom praznicnih dana i balskih veceri i, po malogradskom obicaju, skromno muzicirajuci pod njenim zatvorenim prozorima. Kad je svršio akademiju, došao je njenoj majci i svecano zaprosio devojku. Porodica je bila sklona da ucini kompromis i da podnese žrtvu i sprijatelji se sa seljackom kucom, još je devojka bez velikog miraza. Ali ona nije htela ni da cuje. Najzad je izazivacki postavila uslov, da ce se udati samo za doktora medicine. Za njega i za njegove planove je to bio udar. Ali on je digao glavu. Dobro. Položicu doktorat. Ona se smejala, ali Marko Vikar nije klonuo, i posle cetiri i po godine se, s doktorskom diplomom u džepu, ponovo pojavio u salone Gospode Pecarski. Ivanka je plakala, pretila da ce se ubiti, govorila mu u oci da ga ne voli, da on nikad s njom ne može biti srecan, no on je stisnuo zube i nastavio s cvecem i svirkom kao i pre pet godina. Naposletku se zaruciše. Ona je siktala i diktovala uslove, a on je sve potpisivao. Dok su bili vereni retko se pojavljivala s njim. I kad su izlazili, nisu išli ni uporedo, a kamo li ispod ruke. Ona stalno korak napred i korak dalje od njega, s bledim licem, okrenutim u stranu. On ju je svaki dan pohadao, i ocajna mati ih je zaticala gde sede razdaleko i cute, oboje oslabiše, no on nije popuštao, a ni ona, na poziv matere da je bolje da raskine kad ne može da ga trpi, nije htela da pokvari veridbu. Kao da se htela svetiti svima i sebi. Posle vencanja, po njenom uslovu, provedoše dve godine u raznim prestonicama. Ou je išao na klinike, a ona na koncerte, u galerije, u pozorišta i na predavanja. Usavršavala se u pet stranih jezika, od kojih je Marko jedva natucao, koliko mu je u poslu trebalo, dva. On joj je dao potpunu slobodu. Pratio ju je, ali ako je bio umoran, pugatao ju je i nocu samu. No vec posle po godine nije htela ici nikuda bez njega. Nekako joj je bilo neugodno. A sve cegace ga je molila da ide s njom. On se smejao: — Ne razumem ja ni tu muziku ni te slike, al dobro, ici cu, samo mi reci, šta je tu lepo, i i probudi me ako zaspim. Ona se ljutila, i ako joj srdlja nije išla od srca. U drugoj polovini druge godine vec se osecala umorna i zasicena. Nije više mogla da docitava mnogobrojne nove knjige. Bacala ih je u stranu, i ako je zaželela lektiru, rasklapala je starije. Sve je manje izlazila iz stana. Obicno u podne i pred vece pred njega, pred bolnicu, i molila ga da prošetaju gtspod ruke koji put po bulvaru, pa odmah kuci. Pocela se interesovati za medicinu, za njegovu struku, i ljutila se što na njena pitanja on odgovara smešeci se, naivno, kao da detetu tumaci. I zapodevala je razgovore, i prijalo joj je što on o svemu što zna govori najprostije, mršavim recnikom, ali jasno i precizno. Ponekad se i raspricala o svojim devojackim ludorijama, o zabavama i o snovima. Kako je ocekivala nekakvog grofa iz romana, i sanjala o silnom bogatstvu, ili o kakvom slavnom umetniku, s kojim bi patila i proslavila se. On se na sve to smešio kao da ne sluša ozbiljno, vec kao da misli druge stvari, i svaki cas vadio pisaljku i papir, i iracao, crtao i racunao. — Šta ti to uvek misliš i racunaš? — Racunam šta ce nas stati zidanje kuce, i kako da uvedemo na salašu hmelj, vocnjak i bugarski nacin zalivanja za zelen. To se najbolje isplacuje. — Zašto to? — cudila se Ivanka. — Kako zašto? Pa mora se raditi, ako se hoce obogatiti. — A medicina? — Eh, od toga se kod nas ne može obogatiti. To onako uzgred, neko vreme. Glatšo je ekonomija, brate. P1ta ti misliš, da cega moci uvek tako kupovati slike, ici u operu, i — kb što ti kažeš — u „stilu" imati kucu a sve od ovog što mi sad imamo? Mora se raditi, mnogo se mora raditi. Žena se nekako kukavno povukla u sebo, ne znajuci uistinu da li se razocarava ilp naprotiv. — Pa dokle misliš ti tako radpti? — He, he, dok ne umrem. — I samo zato da ja uživam? — Thja, neceš ni ti samo za to živeti. Ako uzimamo dece, radicemo oboje. — Pa onda oni da uživaju. — Moju decu cu ja uciti da rade. Hocu da im stecem, da lakše i bolje mogu raditp od mene. Ja cu uživati kad vidim kako napreduju. Taj razgovor je Ivanku pritisnuo i zamislio. Osetila je tvrdocu zemlje po kojoj hoda, videla