1. Ako Ðordo pogine, Niko ne gine. ( Kaže se, ako jedan momak prevari djevojku, nece drugi.) 2. Ako je svemu svijetu magla pred ocima, suceniku je jasna mjesecina. (Kaže se, za djevojku, ako je niko nece, hoce, koji bude suden). 3. Ako je gladna Bosna, nije kriva Hercegovina. 4. Blago onom ko na vodi vatru naloži. (Kaže se, kad ko god šta izvanredno ucini.) 5. Bolji je dram bahta, nego demija voska. 6. Bolje je danas za groš raditi cio dan, nego biti bezposlen po sahata. 7. Bolje da si mrtav, nego što si živ! (ovo je kao neka kletva). 8. Bolje je da umre nego da se pati. (Kaže se, kad je kogod bolestan, pa nema nade da ce ozdraviti). 9. Bolje je s mirom zalogaj ljeba pojesti, nego sa inadom casu masne corbe. 10. Bosanskoj djevojci nagizdati se, a Hercegovackoj zapjevati, najdraže je. 11. Bolje ti je samom kroz pustinju ici, nego sa rdavim društvom. 12. Bolje i bos, nego poderanih opanaka. 13. Brzo ici i brzo govoriti nije pametno. 14. Gleda, me kao da covjeka nikada vidio nije. (Kaže se, kad kogod u covjeka gleda i blene). 15. Govori kao kad zvopo lupa. 16. Govori, kao da se u Becu rodio. (Kaže se, kad kakav Bosanac ili Hercegovac nauci govoriti njemacki), 17. Danas kome uzajmiš, ne gledaj da ti ikada plati. 18. Da ti nije seljaka, krepo bi od gladi. 19. Daleko mu kuca, kao na kraj svijeta. 20. Ðe li ja, ce li ti, celi „a" celi „u". (Na pr. Jedan bogati mladic zaašikuje se sa siromašnom djevojkom, mati djevojcina znade da je nece ovaj uzeti, pa mu govori na primjer ovo: Bolju ti možeš naci i doda još ovu poslovicu.) 21. Ðavo ce doci po svoj mal. (Kaže se onome, koji je na nepravedan nacin došao do novaca). 22. Želi da se nagovori lafa iz dolafa (Ne znam šta ovo znaci, sigurno ce biti ovo kazano za sužnja kakvog, da želi da se nagovori). 23. Zguren, kao da pod mlinom nocijeva. (Ovo se kaže onome koji je zguren ma i od rodenja). 24. Zendil pametan, Fukara budala. (Na moju dušu, zaista, neka siromah pretvori n. pr. od zemlje zlato, a od zlata zemlju, bogati se nece vjerovati, a bogati šta mu drago da ucini, siromah jadni mora da, vje ruje. Oh Bože dokle ce ovako ?) 25. I ja sam od neke. loze grozd. (Ovo se kaže, kad se siromah sa bogatašem štogod sporjecka, siromah: ce: šta si ti ? ako si ti bogat, i ja sam od neke loze grozd). 26. Iskesio zube kao pas. 27. I car je iksan kao i mi. 28. I miši hoce novaca. 29. I dijete danas znade što je para. (Ne bili ga uciti na pare, pa ne bi znalo). 30. Knjiga, knjiga, pa i ona slaže. 31. Kakav je kao Alajbeg. (t. j. srecan i zadovoljan.) 32. Kakav je kao da je iz pecine izvacen. (Kakav ce biti Bože moj ?) 33. Kakva je žuta, kao da je godinu dana u grobu bila. (E nije se beli nabijelila). 34. Kad noci ideš ne osvrci se natrag. (Prica se: Bila su tri brata u jednoj kuci. Jedan put pocu oni u svijet. Jedan ode na jednu drugi na drugu, a treci na trecu stranu. Cim se rastanu zabasaju s puta. Prvi poslije velike muke izade na pravi put, a tako i drugi, a treci ostane nede u nekakvoj šumi. Pošto se ona dvojica nacu, združe se i pocu da brata mlaceg nacu. Išli su taj dan dugo, dok ih je noc u jednom selu zatekla. „Šta cemo sada?" progovori prvi, evo noc, a njega nema, nego ajdemo mi cegod u kakvu kolibu da prenocimo do sjutra, pa jeda se nade!" Podu. Obasjala mjesecina kao dan. Kako su išli tako je i njnhov sjen za njima igaao. Prvi se okrene pa radosno progovori: „Nadosmo brata". Drugi se brat nešce okrenuti nego poce naprijed ovaj ga poce vikati : ,,Kud ceš, bolan dalje, kad evo brata". A on mu odgovori: „Bolan brajko, to je sjen tvoj, dobro vidi; znaš šta su stari kazali, „Kad god u noci ideš ne osvrci se. Tako ovaj uvjerivši se poce i on. Sjutra dan našli su brata. Kad su se vratili veselju nije bilo kraja. 35. Ima li išta na ovom svijetu bolje, nego biti sav od dobre volje. 36. Dobro djelo cini zadužbinu, a zlo djelo pokor i sramotu. 37. Ko te rodi ne rodio više, vec i majka za tobom uzdiše. (Ovo je kao neka kletva). 38. Gazda ja, gazda ti, ko ce vodu nositi ? (Kaže se n. pr. sluzi, koji nece da radi ono, što mu se zapovijeda). 39. Njega ružiš, a sebe grdiš. 40. Božicna plecka pogoditi mora. (Prica se, bila dva brata u jednoj kuci oženjena. Jedne godine svade se žene njihove, zbog nešta. Stariji brat nije mogao ovo gledati, nego cas prije navrati svoju ženu da nacini otrov, pa da otruje svoju mladu jetrvu. Bilo je to baš u oci Božica. Licem na Božic kad su donijeli zaoblicu da se omrse, stariji brat izvadi desnu plecku, pa je pocne okretati i ogledati. Dok je on gledao mlada jetrva progovori : ,,ostavi djevere, Boga ti, plecku, božicna je, pogoditi mora ma šta bude". Stariji ostavi plecku, a mladi uzme, cim je pogledao povice: ,,nas evo cetvero sad smo živi a do drugog Božica jednog od nas nema. Nije prošlo ni mjesec dana, starijem bratu žena umre. Poslije on je njima kazao, šta je stio uciniti od njih, i molio ih da mu oproste. Od tada je ostala u narodu ova poslovica. 41. Ajde, jadan, što si se ponio, kao da je tvoje Sarajevo. (Kaže se kad se kakav siromašak pogordi a ovamo u kesi ni prebjene pare). 42. Težacki je najgorciji hljebac. 43. I voda se usmrceti može. 44. Vuk hodi, mlado janje vodi. (Približuje se proljece). 45. Kukavica kuka, u duši joj muka. 46. Ðe se krvca lije, tu se voda ne pije. (Prica se kad je bio boj sa Crnogorcima i Turcima na Vucijem dolu, pa kad se ratovalo, Turci ne mogoše kapi vode dobiti, otuda je postala ova poslovica. 47. U mlinara malo poroda. 48. Mlinareve koke vazda su site. 49. Mlinar hljeba vazda ima, pa ma i crn bio 50. Mlinar je vazda hljebom eit, ali parama nije. 51. Suzama se ne ugasi vatra. 52. Mnoge majke nijesu jednake. 53. Od njega Fajda kao od kokoši koja jaje snese pa ga izjede.