C. J. Odavic: Pesme. Štamparsko-umetnicki zavod Pahera i Kisica u Mostaru. 1906. g. Str. 179 (I—IV). 8°. Cena 1.50 din. Objavljivanje jedne velike zbirke pesama, ranije nigde neštampanih, objavljivanje neocekivano i posve iznenadno, predstavlja retkost u našoj poetskoj književnosti. Do sada je, skoro redovno, svaka nova zbirka pesama u stvari znacila samo n o v u k nj i g u, u kojoj bi pesnik skupio svoje s t a r e p e s- me e rasturene po književnim casopisnma, Što nam g. Odavic, u ovoj novoj knjizi, daje samo nove stvari, to je odista, za pohvalu. Krajnje je vreme i bilo, da u novim knjigama zaista i nademo štogod novo! Ipak, mnogo bi bolje bilo, da je g. Odavic, i ne cekajuci da mu rukopis naraste do ogromne dimenzije, koju predstavljaju dvanaest štampanih tabaka, vec davno i davno izdao svoju prvu zbirku. Rukovodni utecaj književne kritike piscu je najpotrebniji u prvim danima njegova književna delanja. Da je srece, i sama bi kritika trebala da se raduje prvom stupanju pisaca na književnu arenu, pojavi pocetnickih pokušaja, smatrajuci da joj je time data prilika za vršenje jedne od njenih najglavnnjih zadaca. Nažalost, mnogi od naših književnih kriticara ne misle tako. Još cvrsto srasli sa tradicijama naše starije kriticarske škole, ispunjeni tesnogrudošcu, naoružani zavišcu i zatrovani pakošcu, onom cuvenom srpskom pakošcu, koja ne zna za granice i obzire, oni prvu pojavu mladih pisaca tumace samo kao taštu autorsku nestrpeljivost, vao neuzdržanu žed za slavom. Umesto dobrodošlice i iskrenog ukazivanja na prave uzroke neuspelosti doticiih pocetnickih pokušaja, oni, naprotiv, ovako dovikuju nesrecnim, mladim piscima: „Pero u trnje!“ Rano, prerano si izleteo iz gnezda!" — Zaglušeni ovom neprijateljskom drekom, književni poletarci, premrli od straha, ponovo se povlace u gnezda, da tamo came šcucureni; a oni, koji su baš tad, s p rv o m z b i r k o m, hteli takode da prhnu u svet, kad vide zlu sudbu svojih vršnjaka, gube svaku volju za slicne, nesigurne avanture. Eto do cega dovodi zakoncana, studena, arogantna, dželatska književna kritika! G. Odavic, kao pametan i nacitan covek, dobro je sve to znao, pa je zato toliko i oklevao sa prvom svojom zbirkom. Ipak je za žavenje što ona nije ugledala svet mnogo ranije. Da je pesnik, svoju prvu zbirku, ma i za polovinu manju od ove današnje, izdao još pre petšest godina, i da je, tom prilikom, dobio i ozbiljna književnog kriticara, on bi danas bio u stanju, da svojim pevanjem zadovolji i najpedantnijeg esteticara. Kad to nije slucaj, zadovoljimo se ovim što smo sad dobili. Odmah cemo reci, da je g. Odavic poznat, inace, kao naš simpaticni novelista uspeo, da nam, u ovoj zakašnjenoj p r v o j zbirci, iznese na vidik, istina još neizradenu, ali intenzivnu lirsku snagu. Prvo što u njegovu pevanju pada u oci, to je: do raskošnosti bogata raznovrsnost motiva. Predmet su njegovih pesama: usamljene sanjalice pod hrastovima, uspomene pa razne mnogobrojne ljubavi i njene najraznovrsnije sitnice, refleksije u usamljenosti turobnih i kišnih, jesenskih dana, varljivost nada i srece života, razuzdanost prirodnih elemenata, nepoznate lepotice, koje, u prolazu, nestašno bacaju poljupce, sa intova, mašuci vragolasto džepnom maramom, topla secanja na verna drugarstva iz mladosti, tužna razmišljanja nad kakvim mrtvim devojcetom, ushicen opis kakve cedne devojacke lepote, harmonija i pesma mraka, raznolike nocne vizije, povratak vitezova sa bojišta, slikarski opisi jesenjih noci, zimski pejsaži, kakva poeticna „kucica pod bregom", bedan život mladih kalucerica, razgovor pesnika sa svojim idealima, poezija starih parkova sa lišcem posutim po alejama i vlažnim kamenim klupama, poezija tihog domaceg ognjišta, uz koje se, pri puckanju vatre, i fijukanju vetra kroz široki dimnjak, sluša ceretanje dobre majke, utisci Šubertove muzike, opis utisaka od lektire Leopardija, Lamartina, Misea, i Turgenjeva, snovi i cežnje prve mladosti, turisticke avanture po živopisnoj okolini Pariza, po Šati i Buživalu, i t. d. i t. d. Po svemu sudeci, imamo pred sobom jedan širok i detaljima bogat pesnicki horizont. Obdaren, s jedne strane, živom osetljivošcu, a, s druge, bujnom i širokom maštom, g. Odavic nije, kao drugi, prinuden da traži motive u eterskim visinama, da se od stvarnog života ograduje zidom, na kome stoji ispisano: L'art pour l'art:...... Naprotiv! Ne iskacuci iz koloseka realnosti, a u želji da svima bude dostupan, on, raskriljene duše i otvorena srca, ide kroz život, kao covek, koga je i najmanja, prividno beznacajna, sitnica kadra da dirne i inspiriše za kakvu emotivnu lirsku pesmu. Nešto slicno tome, radili su i neki od najvecih pesnika. Pominjemo samo Lamartina. O casovnicima (satovima), sa gledišta istorijskog razvitka casovnika i casovnicarstva. Svetosavske beseda Ljubomira T. Milovanovica, profesora. Cacak. Štamparija Stevana Matica. 1906. g. Velika osmina. Strana 24. Cijena ? Sat ili casovnik, to je neophodna potreba današnjega vremena za cio obrazovani svijet. Za to ga danas ima u džepu (ili špagu) i bogat i siromah i star i mlad. Pored muškinja u novije vrijeme, nosi ga i ženskinje, kod koga služi više za ukras, no za potrebu. U ovoj knjižici sve je lijepo izloženo o njemu, što god je trebalo da se kažo, i ko hoce i koga interesuje da dozna što više o stvari, koju posvednevno .nosi sa sobom i po kojoj se upravlja u radu, može je nabaviti i procitati. Knjiga je od interesa i mi je preporucujemo: Srpske narodne igre od dr. Tih. R. Ðordevica iz IX. knjige Etnografskog Zbornika Srpske Kraljevske Akademije Nauka, Beograd, 1907. g. Cijena ? Štampa u Držav. štampariji Srbije. Ovo je veci, znatniji i opsežniji rad ( u opšte od dr. Ðordevica, koji je u isto vrijeme služio i kao uvod uz zbirku igara, koja je S. Nauka štampala i izdala, pod redakcijom istog kao IX. knj. svog Etnog. Zbornika. Pisac sve dijeli na: viteške, zabavne, igre duha, igre za dobiti srpske igre. Tako je i zbirku podijelio. Stvar je od interesa, te je za preporuku. Narocito ovu kn