Vec posle „Mezannine“ (1998), a posebno posle dosta diskutabilnog „100th Window“ (2003), verovatno niko nije ozbiljno ocekivao da ce „Massive Attack“ snimiti nešto relevantno. Medutim, kako to ponekad biva, kad se više niko nije nadao „Heligoland“ nam je došao kao da rašcistimo odmah vrlo ozbiljna ploca, iz koje pre svega saznajemo da je posle povratka Marshalla uz Del Naja sama grupa još uvek dobro, mada muzika koju isporucuje nije baš uvek onako visinski ocaravajuca kao nekad. Ali, i tako sadr .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.