Esnafski tefter. Svaki je esnaf imao svoj tefter, koji se sastavljao prigodom svake kušanme. Svi majstori, kalfe i njihova djeca, pa šegrti upisivali bi se u ovaj tefter, a kad je sve upisano, prvzci bi esnafa na kraju teftera stavili svoje muhure i potpise i tim je stvar svršena. Ovakav tefter stavio bi se u kasu, koja bi se zapecatila, a onda u esnafski sanduk, u kome su se cuvali i drugi tefteri i ostali spisi doticnog esnafa. Na sanduk bi opet udarili pecat, a kljuc je cuvao cehaja. Ove teftere sastavljali su zato, da se ne bi niko mogao uvuci u jedan esnaf, ko prava nema. U jednom esnafu mogao je postati majstororn onaj, ciji je otac ili djed bio majstor u doticnom esnafu. Svi su esnafski tefteri i ostali spisi propali prilikom velikog požara 1697. Od ovoga vremena cuvali su se sanduci ili bolje receno, esnafski arhiv u Brusa bezistanu, u onom praznom prostoru, što se naluzi u zapadnom stupu, jer je ovo mjesto jedino bilo sigurno od požara.1) Ja sam imao u rukama samo cetiri esnafska teftera.2) Esnafski bajrak. Neki su esnafi imali i svoj bajrak ili zastavu. Razvijali su ih prigodom svojih svecanih izleta, pred dolazak paše, prigodom polaska u boj i t. d. Do danas su se ocuvala tri bajraka, dva su u zemaljskom muzeju u Sarajevu, a treci je u knjižnici Begove džamije. Nabava cereste i kupovanje gotove robe. Kako mi je rahmetli Hadži Mustafaga Catic pripovijedao, nekad davno nabavljao je esnaf zajednicki cerestu (materijal) pa bi se onda dijelilo medu majstore prema uloženom novcu za nabavu. Kasnije su nabavljali pojedinci i prodavali majstorima, a i oni sami izradivali. Na ovaj nacin postali su mnogi trgovci, a ne zanatlije, nijesu sami radili, ali su držali kalfe i šegrte. Ako je neki trgovac donio izradenu robu sa strane, a ta se izradivala i u Sarajevu, nije ju smio krcmiti, nego bi je morao prodati esnafu, a ovaj bi ju razdijelio medu majstore prema njihovim imucstvenim prilikama. Na ovo se osobito strogo pazilo. Tako su se esnafi branili od strane konkurencije. U ovome je pogledu i vlast štitila esnafe. Svaki pojedinac, koji bi se ogriješio o postojecu praksu pri kupnji gotove robe, bio bi najstrožije kažnjen. Ovake griješnike stizalo bi obicno prokletstvo od njegove družine. Da trgovci ne bi cesto donosili ovaku robu i tako zaustavili rad u esnafu, mogao je esnaf da je i ne kupi, a vlasnik je opet nije smio krcmiti. Ovo su upravo uzorne uredbe i odredbe i dokle god su postojale, mogao je obrt cvasti, a Sarajevo se brojiti u red prvih obrtnih gradova Balkanskog poluotoka. Konac pravih esnafskih uredaba. Sultan Fatih Mehmed II. osvojio je Bosnu od kralja bosanskoga, a Omer paša Latas svladavši bosanske feudalce, osvojio je ovu zemlju od njih i ucinio sultana pravim gospodarom Herceg-Bosne. Pad bosanske aristokracije za unutrašnje prilike, bio je mnogo znacajniji od pada slavnog kraljevstva bosanskog i rasula zemlje Hercegove. Nakon požara od 1851. zadobi i sarajevska caršija riovo lice. Ovom su prilikom pokopana prava i privilegije esnafskih autonomija. Cehajina su prava posve stegnuta, a ustabaše i kalfabaše nema više. »Sida se zavodi tanzimat, a ako možete prodajite kalaj (kositar) pod srebro«, rekao je Omer paša zlatarima. Ovoj izjavi ne treba komentara. I nakon Omer pašinih vremena postoje esnafi, biraju se cehaje i cauši, ali starih uredaba i moci nema više. U djelokrug cehaje spada osposobljavanje šegrta i kalfi i još neke sitnice esnafa. Ali ostalo je skoro do konca prošlog stoljeca i održalo se ono, što je bilo po najljepše u esnafu i našoj caršiji, a to je ljubav, pažnja i bratsko potpomaganje zanatlija izmedu sebe. Evo što pjeva naša narodna pjesma o esnafima, zanatlijama, dok su esnafi bili u jeku: (…) NAPOMENA: Stihovi i fusnote dostupni u PDF formatu