I. Državna Bolnica u Sarajevu je zavod koji prima i leči bolesnike bez obzira odakle su, kakva su zanimanja i koje su vere. Po članu 8. Pravilnika lekarski rad i služba u Državnoj Bolnici su tako organizovani da omogućavaju mladim lekarima temelјito obrazovanje u najvažnijim granama medicine i udešeni da Država dobije, saobrazno svojim cilјevima praktično i naučno opremlјen lekarski kadar. Po članu 109. i 110. Pravilnka za hospitante i sekundarne lekare je utvrđena trogodišnja služba, a za asistenta se postavlјa onaj lekar koji provede u bolnici najmanje dve godine kao pomoćni lekar, ako je za to vreme izvršio propisani rok na šest odelenja. Za untrašnje, za akutne zarazne bolesti, za hirurgiju, za ženske bolesti i porođaje, za dermatologiju, za dečje bolesti i najmanje šest meseci na onom odelenju na kome ima da postane asistentom. Oni su obvezani da služe na tom odelenju najmanje dve, a najviše četiri godine. Sem toga će se u Državnoj Bolnici periodski održavati lekarski kursevi na kojima će i stariji lekari imati prilike da svoje znanje osvežavaju i prinavlјaju. Pored toga će se u Državnoj Bolnici otvoriti mogućnost za spremanje zdravstvenog osoblјa (bolničara, bolničarka, sestara-nudilјa, primalјa), koje će, uz lekare, biti pionir i propagator zdravstvene politike u širokim slojevima naroda. II. Državna je Bolnica (do konca 1919.: »Zemalјska Bolnica«) otvorena 9. jula 1894. sa 238 postelјa, koje su bile smeštene u šest prizemnih pavilјona, podelјenih na četiri odelenja: I. za unutrašnje, za akutne zarazne bolesti i tuberkulozu; II. za hirurške i očne bolesti; III. za sifilis, venerične i kožne bolesti i IV. za porođaje i ženske boleoti. U drugoj i trećoj građevnoj periodi, 1895. i 1896., sazidala je gipsova baraka, po prof. Kohu, za difteriju i skarlatinu i nadozidani su spratovi na odelenjima za hirurgiju i za unutrašnje bolesti i tim je bolnica podignuta na 306 postelјa. Sem tih bolesničkih zgrada za te tri građevne periode podignuti su ovi objekti: prijemna kancelarija, dom za bolničarke, stan za činovnike i lekare, banja za osoblјe, praonica sa dezinfekcijom, stan za vratara, ekonomijska zgrada, staja za konje i mrtvačnica. Za vreme od 1894.-1898. u bolnici je radilo 8 lekara; i to: četiri šefa odelenja, četiri pomoćna lekara, prosektor i apotekar sa jednim pomoćnikom. U četvrtoj građevnoj periodi, 1907. i 1908., sagrađena su četiri pavilјona za interniranje umobolnih, od kojih su tri na sprat, a jedan prizeman, sa 176 postelјa. U petoj građevnoj periodi, 1913. i 1914., sagrađen je trospratni pavilјon za tuberkulozne sa 86 postelјa. U šestoj građevnoj periodi, za vreme Svetskoga Rata, (sazidana je posmatračka stanica za akutne zarazne bolesti, zatim jedno krilo uz pavilјon za unutrašnje bolesti i Serobakteriološki Zavod. U tih šest građevnih perioda za 26 godina, bolnica je dobila u sve 600 postelјa. III. Od Oslobođenja na ovamo, za ova tri godišta učinjene su nužne izmene i dižu se potrebne gradnje i nadogradnje. Na prvome mestu su ispražnjena dva pavilјona na odelenju za umobolne, iz kojih su bolesnici otpremlјeni u Pakrac, i Stenjevac, te je jedan pavilјon preudešen za Dečje Odelenje, a na drugom prizemnom pavilјonu je nadozidan sprat i time su udešene četiri stanice za akutne zarazne bolesti, sem toga se zida još šest stanica za upotpunjenje toga odelenja koje će imati 170 postelјa. Pored toga su, istovremeno, u izgradnji spratovi na tri pavilјona, za sifilis, venerične i kožne bolesti i za porođaje sa ženskim bolestima. U izgradnji je proširenje kuhinje sa pekarom, a zidaju se Nudilјska Škola, Dom za sestre i zgrade za domavluk. Podignut je Dežurni Stan sa Prijemnom Kancelarijom, dovršen je Zavod za dezinfekciju sa školom za dezinfektore. Najzad, učinjene su pripreme za proširenje bolničkog vodovoda, jer je dosadašnje vrelo vodom oskudno; za proširenu Državnu Bolnicu koja će, kad budu sve započete gradnje dovršene, imati 1000 postelјa i sem toga do 300 duša osoblјa; koje će biti zaposleno u zavodu. Zavod ima, za sad, ova bolesnička odelenja: 1.Odelenje za unutrašnje bolesti, 2. Odelenje za hirurške i očne bolesti, 3. Odelenje za sifilis, venerične i kožne bolesti, 4. Odelenje za porođaje i ženske bolesti, 5.Odelenje za nervne i duševne bolesti, 6.Odelenje za akutne zarazne bolesti, 7.Odelenje za dečje bolesti. A u svoje vreme će bolnica dobiti: 8. Odelenje za očne bolesti, koje će se odeliti od hirurgije 9. Odelenje za tuberkulozne, koje će se odeliti od interne. 10. Odelenje za nosne, grlene i ušne bolesti, 11. Zubardeu stanicu, 12. Primalјsku Školu sa porodilištem, 13. Nudilјsku Školu. Pored bolesničkih odelenja bolnica ima: 14. Apoteku, 15. Serobakteriološki Zavod, 16. Prosekturu s antropološkim i patološko-anatomskim Muzejom. A dobiće ubrzo: 17. Rentgenski i 18. Hemijski Zavod. Državna Bolnica ima sada 10 šefova Odelenja i Zavoda, jednog ordinarnusa, 9 asistenata, 23 sekundarna lekara, i ukaznih činovnika, 3 sveštenika (muslimanske, rimokatoličke i pravoslavne vere) i 230 duša ostalog osoblјa (neukaznih činovnika, bolničara, sestara, zanatlija, sluga). Za godinu 1922. predviđen je budžet od šest miliona dinara, jer se, pri današnjoj skupoći, s manjom svotom ne mogu u ravnoteži održati 260.000 bolesničkih dana koje Državna Bolnica ima da savlada.