U nizu velikih dela koja će kititi vladavinu Kralja-Osloboditelja i koja daju obeležje eri narodnog ujedinjenja i osnivanja države Srba, Hrvata i Slovenaca, od velikog je značaja bilo stvaranje Umetničkog Odelenja u Ministarstvu Prosvete. To odelenje započelo je svoj rad u oktobru 1919. godine i ma da su budžetska sredstva, koja je ono imalo na raspolaganju, bila vrlo skromna, ono je ipak, u granicama mogućnosti i koliko se u prvi mah dalo učiniti, odgovorilo potpuno svome zadatku. Razume se: zadatak je novog odelenja i velik i težak, te će za njegov potpuni razvitak trebati mnogo rada i mnogo vremena: ali zahvaljujući pregalaštvu ljudi koji na njemu rade, sasvim je opravdano očekivanje da će ova ustanova naša, kad bude dostigla pravu visinu, postati važan činilac u širenju smisla za lepo i podizanju nacionalne kulture. Da bi i šira javnost štogod o dosadašnjem radu novog nadlešta doznala, navešćemo ovde nekoliko podataka koje smo pocrpili iz najboljeg izvora. I na prvo mesto valja spomenuti rad na polju zakonodavstva, koji je bio, ako ne obilan, a ono vrlo važan. Odeljenje je, za ovoga kratkog delovanja, sem nekoliko manjih zakona; i uredaba, izradilo četiri oveće zakonske osnove i to: 1. Zakon o starinama i Muzejima; 2. Zakon o pozorištu: 3. Zakon o Konzervatorijama i 4. Zakon o višim umetničkim školama. Ubrzo će biti gotov i zakonski projekt o umetničkoj i književnoj svojini, koji se sada izrađuje. Rad odelenja na razvijanju i snaženju narodnih pozorišta bio je takođe vrlo važan, a i opsežan. Njegovom inicijativom organizovana su pozoršlta u Sarajevu i u Splitu, kao i gradsko pozorište u Vršcu. Sem centralnih pozorišta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, podržavljena su još i pozorišta u Skoplju, Novom Sadu, Sarajevu, Splitu i Mariboru. Odeljenje je izvojevalo dodatke na skupoću svima glumcima državnih i oblasnih pozorišta. Izdejstvovalo je izjednačenje tantijema domaćim dramskim piscima kod svih pozorišta. Izradilo je i pristupilo kupovini i prepravci Narodnog Doma u Sarajevu, kao i prepravci pozorišta u Splitu. Na polju slikarstva razvilo je Odeljenje također veoma uspešan rad. Dosadašnja Zanatsko-umetnička škola u Beogradu reformisana je iz temelja i pretvorena u čisto umetničku školu; u kojoj će se već ove godine nazidati i veći broj ateljea za umetnike. Pri samome Odeljenju osnovana je permanentna izložba, kao začetak buduće Galerije, za koju je do sada otkupljeno za 240.000 dinara radova od srpskih, hrvatskih i slovenačkih umetnika. Potpomognuto je, i materijalno i moralno, priređivanje većeg broja izložaba i sa uspehom angažovane su sve državne ustanove, da sa ovih izložaba vrše otkup, tako da su danas gotovo ova državna nadlešta ukrašena radovima naših umetnika. Inicijativom samog Odeljenja i pod njegovim rukovođenjem priređena je velika izložba u Somboru, koja je imala sjajan i materijalni i moralni uspeh. Podeljena je doživotna renta ostarelom vajaru Ivanu Rendiću, a potpomoženi su i mnogi mladi umetnici da bi mogli da dopune svoje studije na strani. Na polju muzičke umetnosti rad Odeljenja nije, možda, bio mnogo obilat, ali je bio opet značajan. Otvorene su muzičke škole u Sarajevu, Novom Sadu, Somboru i Skoplju. Izdejstvovano je zidanje Konzervatorija u Beogradu, za koji su već izrađeni planovi, te će zidanje da započne 1. oktobra ove godine. Sem toga, započete su pripreme za sistematski rad na muzičkom folkloru. U oblasti arheologije Umetničko Odeljenje pokazalo se takođe svesno svoga zadatka. Ono je , između ostalog, uzelo preda se i izvršilo otkopavanje Nemanjine crkve u Kuršumliji;izaslalo je nekoliko ekspedicija u nepoznate krajeve Makedonije, radi proučavanja starina. Još u ovoj godini pristupa otkopavanju znamenitog srednjevekovnog grada Novog Brda u Staroj Srbiji. Osnovalo je Narodni Muzej u Skoplju, skupilo nekoliko numizmatskih zbirki i Muzeje, pribralo veliki broj predmeta za istorijske i vojne muzeje i pomoglo neke arheološke publikacije, koje će se još ove godine pojaviti. Sem svega toga, Odeljenje je izdejstvovalo i raspisalo književno-umetnički konkurs za prošlu i drugi za ovu godinu. Prošli konkurs dao je već bogate rezultate: na isti se je javilo sedamnaest dramskih igara: šest romana i veliki broj kompozicija klavirskih, horskih i orhestralnih. Umetničko Odeljenje uložilo je veliki trud i na izvođenju jedinstvenih jugoslovenskih udruženja svih vrsta umetnika: danas već imamo jedinstveno udruženje likovnih i muzičkih umetnika, a za koji dan izvešće se i jedanstveno književničko udruženje. Odeljenje uzelo je inicijativu za saziv velikog književno- umetničkog kongresa u Zagrebu, i o tome se živo i uspešno vode pregovori. Odeljenje je takođe preuzelo akciju za jednu šire osnovanu organizaciju za prikazivanje naše književnosti i umetnosti na strani. Od starijih književnika izdejstvovalo je doživotnu rentu Aleksi Šantiću, potpomoglo znatan broj književnih izdanja, a nekoliko mlađih knjnževnika pomoglo da pođu u inostranotvo i dopune svoje studije. Obolelim i nezbrinutim književnicima izradilo je pomoć, a uzelo inicijativu i za organizovanje jednog stalnog letišta; za slične stradalnike, verovatno na dubrovačkom ostrvu Lokrumu. Organizovalo je, najzad, u svome nadleštvu odsek za pribiranje građe za istoriju srpskih stradanja u velikom ratu za narodno oslobođenje i ujedinjenje. Velikim reformama, međutim, koje bi udarile široke i čvrste temelje našoj nacionalnoj kulturi, ne može se, niti će se moći pristupiti sve dotle, dok se naše političke prilike ne srede tako da naša zakonodavna vlast bude mogla preći na donošenje kulturnih zakona, na kojima ima da se osniva rad Odeljenja.