Dana 31. avgusta navršilo se je 20 godina kako se osnovao prvi Glavni Odbor Prosvete, kako je Prosveta započela svoj blagotvorni kulturni rad. Kroz ovo dosta kratko vreme Prosveta je preživela mnogo, kao i Srpski Narod, kome je uvek verno služila. Prvih 12 godina, od osnutka do 1914., do početka velikoga svetskoga rata za naše Oslobođenje i Ujedinjenje označava prvi odsek u životu Prosvete. To je vreme velikoga Prosvetina rada da kulturno podigne i ojača Narod Srpski u Bosni i Hercegovini. Ovaj rad kretao se u mogim pravcima, kako su potrebe zahtevale. I Prosveta je od društva za pomaganje siromašnih Srba đaka u srednjim i velikim školama, čime je svoj rad započela, razvila se i postala vremenom matica srpskih društava u Bosni i Hercegovini. Rad Prosvete je u ovome prvome odseku bio obilat i od osobitoga značaja. Prosveta je za ovo vreme imala svojih pitomaca u velikim školama prosečno godišnje 34 a u srednjim školama 143. U isto vreme na hilјade siromašnih đaka pomogla je jednokratnom potporom. Prosveta je dalјe, za ovih 12 godina, odaslala preko Privrednika u svet na izučavanje zanata i trgovina preko 1000 šegrta. Prosveta je, za isto vreme, povela pokret za osnivanje Srpskih Zemlјoradničkih Zadruga, vodila ga četiri godine, osnovala desetak prvih zadruga i stvorila im temelј osnivanjem Saveza Srpskih Zemlјoradničkih Zadruga u Bosni i Hercegovini. Prosveta je prva izazvala pokret osnivanja tečajeva za nepismene, prva u Bosni i Hercegovini izdala bukvar za nepismene odrasle, i prva počela osnivati tečajeve. U vezi sa ovim radom Prosveta je počela propovedati rad na prosvećivanju širokih, nepismenih i nekulturnih masa narodnih. Prosveta je pokušala da već u ovom prvom odseku svoga delovanja, dade prve pravce ovome radu, započinjući i sa samim radom: Prosveta stvara u Sarajevu zametak prve javne Biblioteke, zasnovane pa široj osnovi, sitematski počinje podizati knjižnice, izdaje svoje kalendare i listove za mase narodne, započinje sa populararisati predavanjima. Uz sav ovaj obilat rad Prosveta još stiže da pruži pomoć drugim društvima i organizacijama kao Sokolima, Pobratimstvima, zadrugama Srpkinja, Srpskim školama i t. d. Čitav ovaj rad Prosvete prije Oslobođenja bio je od osobitoga značaja, jer je bio u znaku protesta protiv tuđina koji je ovde gospodario, u znaku borbe za Slobodu. To je čitavom radu davalo osobiti polet — pribavlјalo stalno radnike istrajne, predane, požrtvovne. Prosveta je verovala da je jača moć ideje, nego sila silnih carevina. Verovala je da će se Narod Srpski ujediniti i da će to jedinstvo doći mimo sve okvire. Sa ovom verom dočekala je Prosveta dane velike borbe za Slobodu. Kao predstraža Srpske Misli Prosveta je bila prvi cilј neprijatelјa. Organizacija Prosvete, u koliko je bila na dohvatu neprijatelјa — odmah je rasturena. Prosveta je uništena. Likovali su neprijatelјi! Prosveta je ipak živela u našim nadama, u našoj tvrdoj veri da će biti slomlјena sila silnijih, da će pravda pobediti. I vera Prosvete, vera Srpskoga Naroda odnela je pobedu. Sa Slobodom obnovlјena je organizacija Prosvete. Prosveta je nastavila svoj rad na osnovama, na kojima je bio započet. Proširila ga je i popunila. Prosveta, pre društvo samo Srba Bosne i Hercegovine, postaje društvo, koje svoj rad proteže na svu Kralјevinu, na sve državljane. Prosveta iza Oslobođenja prima u svoje Đačke Domove i daje opet mnogim đacima siromašnim stipendije i potpore. Za ove prve nepune četari godine Prosveta ima u velikim školama prosečno 8 a u srednjim školama prosečno 438 svih pitomaca. Prosveta materijalno pomaže opet šegrtski pokret. Prosveta istom sada, iza Oslobođenja, izgrađuje svoj rad na prosvećivanju odraslih, izgrađuje ga u pravcima, kako ga je pre propovedala i započela. Opsežan je ovaj rad već u svojim početcima. Prosveta je opet obnovila svoju Centralnu Biblioteku sa 12.000 dela u 15.000 svezaka i organizovala je 68 knjižnica. Prosveta izdaje svoje listove, razne popularne publikacije, almanahe i kalendare u 10—20.000 primeraka. Prosveta organizuje popularna predavanja i sprema se na svoj rad u većim razmerima. Pitanje narodnih univerziteta pokreće prva Prosveta i samo materijalna oskudica zaprečila je da nije i u ovome učinila prvi početak. Rad Prosvete, kako se vidi, i iza Oslobođenja je opsežan. Na ovaj rad treba samo da se prikupi što više radnika, koji će se posla prihvatiti isto onako oduševlјeno kao negda — pre Oslobođenja. To će biti istom onda kad steknemo čvrsto uverenje, da je isto tako lep i velik zadatak sačuvati Slobodu, kao što je bio izvojevati je. Izvojevali smo je snagom duha, jačinom vere, naporima i pregnućem mnogih generacija, čitavoga naroda, koji ne klonu ni u najtežim časovima. Sačuvaćemo je stvaranjem narodne kulture, koja će sve podići, uravnati i preporoditi. U tu zgradu, verujem tvrdo, uzidaće i Prosveta jedan kamenčić.