Nije danas, što je nekad bilo. Ni kralјevi nisu nekada živeli, kako danas živi i čovek siromašan. Po gradovnma i sirotinji svetli danas električna sijalica. A ko vam je od prostog sveta ranije i znao, šta je elektricet? Gospodski je već bilo, ko je ranije noću sedeo pored zapalјenoga gasa; pre toga osvetlјavalo se petrolejom; pre njega pak svećom od stoarina, ili od voska, ili od loja; a pre toga žiškom. Kao što se vidi, išlo se korak po korak sve bolјem osvetlјavanju, a to je: sve pametnijem. Ali nije samo u tome napredak, nego je u svakom poslu i u svemu životu. Udario danas čovek slavinu u zid pa toči vodu. Upregao danas čovek vodenu paru, pa mu ona vuče terete, pokreće mašine, i već svaki posao radi. Ni to čoveku ne bi dosta, nego je uhvatio onu silu iz oblaka što seva i grmi munju, pa mu ona sad vuče i radi, što je pre toga radila para, a još pre pare stoka, a pre nje što je morao raditi sobom on. A ta munja ono je, što se inače kaže elektricitet. I već takav je napredak svuda i u svemu lјudskom radu. Ali napredak nije došao do nas, pa da je sad tu stao. I od danas napredovaće se sve većma i većma. Ko bi ostao ove današnje pameti, za deset, dvadeset godina bio bi toliko prost, da ne bi umeo živeti. Da ne bi vreme to trčalo ispred nas, a mi da zaostanemo pa da propadnemo, moramo koračati s vremenom. K s vremenom korača, taj se ne da oboriti, taj ne propada. Ko hoće da ne izostane iza vremena, taj prihvaća svaku pomoć koja mu se pruža, da se izdigne, da se osvesti, da se obavesti. Nije vreme, što su kolica, pa čovek da sedne u njih, a ona da ga nose. Mesto ono nas moramo da nosimo mi vreme. A da bi čovek poneo vreme, valјa da ga dohvati. Vreme čovek prihvaća pameću svojom. To prihvatanje vremena nije ništa drugo, nego učenje. Ko uči, taj prima ono vreme u sebe. Što ko više zna više je primio od onoga vremena, u kojem živi, pa je onda time okretniji, napredniji. Da ustanu naši stari iz grobova, zar bi umeli danas živeti? Niti bi umeli oni raditi, kako se danas radi, niti bi umeli sesti ni jesti. Ni onaj najbolјi iz ranijih vremena ne bi danas umeo živeti. Kao ti iz starijih vremena, taki su oni, koji danas nisu vešti u radu i životu, te zato propadaju, oskudevaju i čemerno žive. Ko god hoće da ga glava ne zaboli, i ko god želi da napreduje, taj svaki mora neprestano učiti. Ni jedan dan ne sme on propustiti, da što novo ne nauči. U svom poslu ništa ne sme čoveku ostati nepoznato. Ali ni jedan posao ne zaostaje, nego i dalјe napreduje. Nema dana, da u svetu po neko ne nađe što novo u po kojem poslu. Ko god za te novosti ne sazna, taj već zaostaje za vremenom, taj već nazaduje. A ko će nama kazati, šta se u svetu radi, i šta se u svetu izmislilo? U ranijim vremenima čovjek je morao putovati, da bi doznao, kako svet živi i radi po drugim krajevima. I da ne putuje, danas može čovek svaki dan saznati, šta se svud po svetu zbiva. Knjige i novine svaki dan javlјaju čoveku, šta se radi i kako se živi po svetu. Kao što se vidi, čoveka uči učitelј u školi, a uči ga posle i knjiga. Ni knjiga nije drugo šta nego učitelј. Što čovek više knjiga pročita i prouči, više je učitelјa imao te mora više i znati. Svak ne može kupiti što je god knjiga. Što jedan ne može, mogu mnogi. A kad se više lјudi skupe pa kupuju zajednički knjige i zajednički čitaju i zajednički se uče, onda vam je to čitaonica. Onde, gde se zajednički čita i uči, čitaonica je, a one zajedničke knjige čine vam knjižnicu ili, što se po knjiški kaže biblijoteku. Kao što se vidi, čitaonica i knjižnica uz nju jeste mesto, gde se lјudi razgovaraju s knjigom, gde lјudi od knjige uče. Prema tome čitaonica vam je škola za lјude. Ima li koga, da je protivan školi? ima li koga, da je protivan učenju? Ko bi bio protivan školi i učenju, taj bi bio protivan napredovanju, a bio bi sklon propadanju. Ko se god boji nevolјe, ko se god boji propadanja, taj mora biti zauzet za školu, za učenje. A kao što se vidi, škole ima za decu a ima je i za lјude. Knjižnica i čitaonica hranitelј je i branitelј čoveku. Hranitelј mu je jer mu pruža umne hrane. Čovek se ne hrani samo na usta, nego i očima. A očima se hrani, kad čita. U čitanju čovek guta umnu hranu. Ono, što čita, čoveku je hrana za razum. I branitelј je knjižnica i čitaonica, jer ona čuva i brani čoveka od zla. Dok je čovek na radu i poslu, vezan je, pa ne može onda činiti zla ni sebi ni drugome. Ali kad nije na poslu, onda može on krenuti na svaku stranu. Kad nije na poslu, onda čovek traži razonode. I zato je za čoveka to vreme najopasnije. Da bi se razonodio, čovek ulazi u društva i daje se raznim zabavama. A društva sva nisu jednaka. Ima da je po koje društvo vrlo opako i da je po koja zabava vrlo opasna. Društvo može da navede čoveka i na pijanku i na svako drugo zlo. Otud čovek mora dobro da otvori oči, s kim će se družiti. Bolјega društva čovek ne može imati, nego što mu je knjiga. Družeći se sa knjigom, čovek ima i učitelјa, a to je: duševnog hranitelјa i branitelјa. U kojem mestu nema čitaonice, tu nema škole za lјude, tu lјudi tapkaju po mraku, i onda nije ni čudo, što pokliznu, što padaju, što propadaju. Osnivajući čitaonice današnje koleno u onom mestu pere obraz svoj pred drugim svetom i pred potomstvom i stvara školu, sebi da se uči dobru, i postaje dobar primer, da se i drugi ugledaju na njih. Što se lјudi više trude oko svog napretka, to im je uređenija čitaonica i knjižnica. Već po tome vidi se kakvi su u kojem mestu lјudi. Što je u kojem mestu gora čitaonica, to su tu bogatije pivnice i sve u većem broju ima propalica. Iz krila dobro uređene čitaonice razvijaju se posle i druge narodne ustanove i poniče i drugi koji narodni rad. A već gde god je zemlјoradnička zadruga, tu u krilu njenu valјa da je i dobro uređena čitaonica sa knjižnicom.