Nije ni malo povolјno stanje polјoprivrednih škola u našoj državi. Imamo jednu visoku i jednu srednju polјoprivredu školu, sa desetak nižih polјoprivrednih škola. Sve u prvom razvoju. Svakako je i teško rešavati pitanje stručnog obrazovanja kada još stoji otvoreno i neriješeno pitanje osnovnog obrazovanja. Ali je svima koji razmišlјaju o tome jasno da danas ne možemo rešavati jedno pa drugo pitanje nego oba uporedo. Kod osnivanja stručnih polјoprivrednih škola moramo da imamo ovo u vidu: 1. S obzirom na naše polјoprivredne prilike potrebno je u što kraćem vremenu obrazovati što veći broj zemlјoradnika; 2. Kod toga obrazovanja moramo imati na umu nepismenost našega zemlјoradnika i njegovo teško odlučivanje da šalјe svoje mlađe u školu; i 3. Polјoprivredno školovanje mora se prilagođivati životu i radu selјaka a ne smije dugo trajati. Razmatrajući te tačke pojedince dolazim do ovih zaklјučaka: za nas su najpotrebnije niže polјoprivredne škole. Nјihov broj mora biti velik, daleko veći nego danas. Nastava u njima mora biti laka i jasna, da se oslonja više na živu riječ nego na udžbenike. Rad u njima mora se organizovati na ono godišnje doba, kada je selјak najmanje zauzet svojim radom dakle na zimu. Školovanje smije trajati najdulјe jednu godinu, jer što dulјe traje škola tim je manja vjerovatnost da će se đaci povratiti svome težačkom pozivu. Organizacija tih škola treba da bude ovaka: U svakoj samoj oblasti sa ma kojom karakterističnom granom polјske privrede treba da postoji jedna zimska polјoprivredna škola. Ako je oblast velika a polјska privreda nije u njoj jednolika onda treba i dvije take škole. Škola mora imati svoje imanje, najmanje od 3.25 ha. Sa imanja treba škola da podmiruje svoje potrebe u hrani. Škola mora imati sve potrebne ekonomske zgrade i potrebni inventar. Uz školu se mora nalaziti zgrada za stanovanje 30—60 učenika i zgrada za stanovanje učitelјa. Rad i život u školi. — Glavni rad škole mora da bude stručni polјoprivredni, ali stručna građa mora da bude probrana, zbijena i jednostavna. Glavne stručne predmete: zemlјoradnju, gajenje pitomoga bilјa, voćarstvo i vinogradarstvo stočarstvo, gajenje živadi, pčelarstvo i zadrugarstvo treba obrađivati tako da se iz te skupine uzima i ističe samo ono što je od naročite važnosti za oblast u kojoj se škola nalazi. Svi tzv. osnovni predmeti: fizika, hemija, geometrija, nauka o životinjama i bilјu neka se samo onde obrađuje, kada je to neophodno potrebno za bolјe razumijevanje stručnoga predavanja. Pored toga stručnoga rada valјa naročito brigu obratiti opštem društvenom upućivanju i podizanju težaka. Treba u tim školama što je moguće jače i markantnije prikazati važnost rada i položaja koji težački red zauzima u ovoj našoj državi. Polazeći s toga stanovišta valјa kod učenika razvnjati smisao za stalešku organizaciju i osobitu pažnju posvetiti naročito onim ustanovama, gde se taj značaj najbolјe iskazuje (zemlјoradničko zadrugarstvo). Kao što sam naprijed rekao rad u tim polјoprivrednim školama mora da bude udešen prema radu i životu težaka. Treba da pada u ono doba godine kada miruje polјski rad — u glavnom od novembra do aprila. Nastava je isklјučivo teorijska, ali se mora da oslanja na praktično iskustvo učenika i podupire demonstracijama i ekskurzijom na ugledna imanja. Nastavnici pri radu moraju da vode računa o stanju obrazovanosti i svaćanju učenika, pa prema tome da udešavaju svoj rad. Najviše se treba čuvati toga da nastava postane zamorna i dosadna. Stoga se naročito ističe da stručni rad ne smije biti suvoparan te ga treba izmjenjivati sa razgovorima o važnijim događajima. Makar po jedan čas na dan, treba da bude određen za kulturne ustanove: antialkoholizam, sokolstvo, četništvo i dr. dovodeći ih u vezu sa našim nacionalnnm cilјevima. Svi učenici žive u zajedničkom stanu (internatu). Temelј životu u školi treba da bude što slobodniji i što druževniji odnošaj među pojedincima škole, te među njima i učitelјima. Svi treba da bulu svesni, da je kratko vrijeme zajedničkoga im boravka i rada, te da ga treba što bolјe upotrebiti i što čestije provesti. Učitelјi i učenici. — Predpostavlјajući stručnu spremu kao neophodnu, od nastavnika ovakve polјoprivredne škole traži se velika lјubav prema staležu s kojim i za koga radi, lјubav prema svome pozivu i nepokolebivo uvjerenje, da će samo putem stručne škole dovesti našega težaka do bolјeg rada, života i stanja. Rad učitelјa treba da bude: rukovođen uvjerenjem, da se patriotizam najbolјe iskazuje savjesnim, poštenim i korisnim radom u cilјu naprednoga podizanja svoje zemlјe. A to uvjerenje treba da prenesu i na svoje učenike. S obzirom na to, da među našim težacima za koje se osnivaju ove škole, ima najmanje 90% nepismenih, ja sam odlučno za to da se u školu primaju i nepismeni učenici. Ako se to ne bi usvojilo onda bi najveći dio težaka bio isklјučen od blagodata tih škola. Ali još imade razloga, koji idu u prilog što širem krugu posjetioca. Zimske škole ne mogu da budu škole za djecu nego za odrasliju i zreliju momčad. To stoji u vezi sa ovim što je naprijed rečeno. Učenici zimskih polјoprivrednih škola: 1. moraju imati najmanje 16 godina; 2. do toga vremena, treba da su se bavili praktičnim polјoprivrednim radom. Svo znanje što ga učenik steče u nolјoprivrednoj školi valјa i mora da bude upotreblјeno u njegovoj vlastitoj ekonomiji i kući ili u najmanju ruku u polјoprivrednom zanimanju. Iz tih razloga treba da izostanu svi znaci, iz kojih bi posjetioci mogli naslućivati da im te škole otvaraju nov put kojim će pobjeći od svoga poziva. Naročito treba da izostane izdavanje ma kakvih uvjerenja o polasku i svršetku škole. Na koncu još ovo da rečem: glavni školski rad traje od novembra do aprila. U međuvremenu treba da se na školi održavaju kratki stručni tečajevi od 7—15 dana za odrasle i samostalne težake. Na taj bi način škola potpuno udovolјavala svojoj zadaći da polјoprivredno stručno znanje proširi u što raznovrsnijoj formi i što većem krilu zemlјoradnika.