Prošla Glavna Skupština Prosvete izabrala je g. Simu Mirkovića, građevnog direktora u Sarajevu, počasnim članom Prosvete. Od kako Prosveta postoji ovo je drugi slučaj, da Glavna Skupština bira nekoga za počasnog člana Prosvete, tako da Prosveta ima samo dva svoja počasna člana. Prvi je pokojna Adelina Pavlija Erbi, velika dobrotvorka Srpskog Naroda, i sada gosp. Simo Mirković. Predstavnik prvih generacija naših velikoškolaca koje su osnovale Prosvetu, g. Mirković deluje u Prosveti od njezina osnutka. U poznatom Apelu na Srpski Narod pri osnivanju Prosvete da ožitvori, podigne Prosvetu, koji su potpisali svi Sbri svršeni velikoškolci iz Bosne i Hercegovine i kojih je bilo samo 29. nalazi se i g. Simo Mirković. U Bihaću, gde se tada nalazio, g. Mirković udara prve temelјe Prosveti u ovome mestu. I dalјe, gde god se nalazio g. Mirković, radio je stalno za Prosvetu. Premešten u Sarajevo g. Mirković bi izabran 1910. za podpredsednika Glavnoga Odbora Prosvete a god. 1912.-te za predsednika. Od tada g. Mirković je bio stalno na čelu Glavnoga Odbora Prosvete. Kad je planuo rat za Oslobođenje, Prosveta je optužena radi veleizdaje a prvi radnici Prosvete suđeni su i osuđeni radi veleizdaje u poznatom Banjalučkom procesu. Među ovima je bio prvi g. Simo Mirković. Radi svoga rada za Prosvetu gonjen je g. Mirković po tavnicama nekoliko godina, gde je mnogo trpeo, gde je konačno i svoje zdravlјe izgubio. Odmah iza Oslobođenja, kad je trebalo Prosvetu obnoviti, g. Simo Mirković stavlјa se opet na čelo Prosvete i ostaje kao predsednik Glavnog Odbora Prosvete sve do prošle Glavne Skupštine. Prosveta je imala i ima dosta svojih oduševlјenih, valјanih istrajnih radnika. Jedan od najistrajnijih, koji je najdulјe ostao na poziciji, i koji je najviše pretrpeo za Prosvetu, svakako je g. Simo Mirković. Toga radi prošla Glavna Skupština i izabrala je g. Simu Mirković za počasnog člana Prosvete.