Zadnje dve tri godine pokušava službena i neslužbena Nemačka da sa sebe svali krivnju za rat. Oni nastoje svim silama, da uvere svet da je zvanična Srbija pripremila sarajevski atentat. Za taj je posao uspela čak da angažuje i neke ugledne Engleze i Engleskinje i njihovu štampu. Evo jednog dokaza protiv njihova tvrđenja, koji će istina vrediti za svakoga više, ko ima srca, pa makar bio i nemački revanšista nego za one, koji su se za novac primili da brane jednu nepravednu stvar. Pokojni Gavrilo Princip, došavši u Sarajevo radi izvođenja atentata nije imao ni toliko novaca da proživi onih nekoliko dana pred atentat. Jedva su skucali toliko da otpreme nekoga po bombe i oružje u Doboj, oni su ostali u Sarajevu bez prebijene pare. Da su se obratili nekome od sarajevskih Srba došli bi lako do novaca. Nesumnjivo je, da to nisu učinili radi toga, što su se bojali da ne budu odani, jer su oni stvar poverili mnogim koji su ih mogli pomoći, da su im poverili svoje stanje. Pokojni Gavrilo ne čini tako. Dva tri dana pred svoje herojsko delo, on ide po Sarajevu i traži zarade. Tražeći zarade on dolazi u Prosvetu kod njenog glavnog sekretara g. Vasilјa Grđića i ovaj mu daje da prepisuje zapisnike odborskih sednica u zapisničku knjigu. Za taj je posao dobio 10—15 kruna od kojih je živeo zadnja dva tri dana pred atentat. Gavrilo je Princip zaradio poslednji komad hleba, koji je u slobodi pojeo. Da bi novac što duže trajao oni su po ceo dan sedeli u Prosvetinoj biblioteci čitajući knjige i tiho se razgovarajući o nameravanom poslu. Zar bi jedna država mogla ostaviti nekoga, koga sprema da izvrši zadaću, koja će ga neminovno stati glave, ovako bez sredstava. Današnja omladina neka često pomisli na ove dane pokojnog Gavrila Principa i drugova.