Ne preterujemo kada tvrdimo da su generacije, koje su dočekale oslobođenje i ujedinjenje, bez malo celog slovenskog juga, uzgajane u duhu i idejama koje je Prosveta propovedala i u delo provodila. Velimo: u delo provodila, u koliko joj nisu stajale na putu nesavladive prepreke, pored mnogobrojnih koje su savlađivane sa najvećim teškoćama i žrtvama. A one su dolazile od silnih, od moćnih. One su dolazile od jedne moćne carevine, koja je svojim velikim aparatom nastojala da parališe ideju Prosvetinu. A ideja Prosvetina istaknuta je u svakom njenom slovu pisanog i nepisanog programa. Sve akcije, svi pokreti, sva nastojanja koja je naš narod u Bosni i Hercegovini stvarao da zemlјu i naciju kulturno digne i nacionalno osvesti, našli su u Prosveti jakog pomagača, ili bolјe rečeno, ideje o jačanju našeg naroda vrcale su iz ovog društva kao iz nekog kulturno-prosvetnog i nacionalnog rasadnika. Prosveta je naciju pripravlјala za velike događaje, koji moraju doći i koji su došli. Ona je u njih tvrdo verovala. I zato što je u njih verovala, Prosveta je besprimernim fanatizmom propovedala svaku akciju koja je išla za konačnim cilјem našeg naroda u doba robovanja. A konačni cilј poznat je svakom našem čoveku: prosvetom ka slobodi. A ako to ne pomaže, onda buntom ka slobodi. Nažalost, prvo nije pomoglo nego drugo. Sav otpor našeg naroda protiv ugnjetača u ovim pokrajinama dolazio je od Prosvete. Tvrdnja nije proizvolјna, jer je sav naš narod bio ujedinjen u Prosveti. I oni koji nisu bili zapisani u njenim knjigama delovali su instiktivno po njenim idejama. Da se dobiju jaki, svesni i trezveni borci, lјudi koji znaju šta hoće, Prosveta je najviše učinila. Prosveta je stvarala lјude koji hoće da se svesno žrtvuju za naciju. Najnovija istorija zapisala je lep broj primera svesnog požrtvovanja. Od Bogdana Žerajića pa do Velikog svetskog rata i za vreme trajanja ovog groznog klanja i krvoprolića Prosveta je izgubila cvet svojih članova, bilo da su jedni trunuli u mnogobojnim tamnicama i internacijama čiji su životi lagano trnuli; bilo da su drugi strelјani i vešani ; bilo da su treći dovođeni do samih vešala ; bilo da su ostali ginuli u samom ratu. Od ovih poslednjih na hilјade ih je koji su kao dobrovolјci uzidali svoje kosti u ovu granitnu građevinu koja se zove lepim, svetlim i dalekovidnim imenom Jugoslavija. Onaj veliki zamah među selјacima pre rata na polјu trezvenosti — Pobratima, seoskih sokola, zemlјoradničkih zadruga, čitaonica, pa higijensko podizanje našeg naroda („Zdravlјe" iz Beograda kao prilog Prosvetinom organu) i t. d. potiče opet najviše od Prosvete. Da se dobije zdrav, solidan i nezavisan trgovački i zanatlijski naš stalež koji će igrati važnu ulogu u otsudnom momentu i uopšte u životu našeg naroda, Prosveta je sa zagrebačkim Privrednikom išla ruku pod ruku. Ona ga je u Herceg-Bosni potpuno zamenila, odnosno popunjavala, potpomagala. Kada je trebalo Evropi jasno i glasno podviknuti da naš narod ne može i neće da čami u ropstvu, opet je tu bila Prosveta. (Setimo se protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine i puta njenih sinova i članova Prosvete po Evropi: At. Šole, pok. Riste Radulovića, Dušana Vasilјevića). Prosvetini članovi znali su šta ih čeka u momentu kada se zametne velika borba između grupacija velikih sila, koje su bile veđ jasno formirane kratko vreme pre rata. I nisu se, nažalost, prevarili. Prosveta i njeni članovi bili su prvi na belezi 1914 posle atentata i za celo vreme trajanja rata. Jer metci koji su oglasili Veliki svetski rat ispalјeni su iz ruku omladinaca koji su vaspitavani i uzgajani u duhu Prosvetinih ideja. Kako su se Prosvetini članovi junački držali; kako su bez straha slušali optužbu okupatorskih sudija; kako su stojički saslušali i samu osudu, dokaz su veleizdajnički procesi za vreme Velikog svetskog rata i to: 1) u Sarajevu, đački, protiv Radmila Grđića i drugova; 2) u Travniku, đački, protiv Kamenka Miloševića i drugova; 3) u Bihaću protiv Todora Ilića i drugova; 4) u Sarajevu, prvi, protiv Dr. S. Ljubibratića i drugova; 5) u Banjoj Luci, protiv Vasilјa Grđića i drugova; 6) u Sarajevu, drugi, protiv Damjana Đurice i drugova. Da prosvećeni svet ne misli kako se mi ponosimo samo ovim svojim buntovničkim gestovima, potrebno je istapi da je Prosveta na svakom mestu, uz glavnu svoju ideju vodilјu, isticala na svakom koraku, isticala svakog momenta i kulturno-prosvjetno dizanje naroda našeg, ne obzirući se na veru ni na pleme. Ona nije pitala kako se ko moli Bogu, na koju se stranu sveta okreće pri svojoj molitvi. Dokaz su tome mnogsbrojna njena izdanja kulturno-prosvetnog sadržaja. Dokaz je jedinstvena centralna biblioteka u Sarajevu sa njenim mnogobrojnim mesnim i pokretnim Knjižnicama, razasutim po celoj Jugoslaviji pa i van nje. Dokaz su mnogobrojna predavanja u širim slojevima našeg naroda i pre a naročito posle oslobođenja. Dokaz je ogromni napor Prosvete u unošenju pismenosti u strahovito naš nepismen svet. Dokaz su napori Prosvete da se higijenski podigne selo, da se selјak osvesti, da on racionalnije obrađuje zemlјu, da na taj način bolјe, lakše i ugodnije živi i t. d. i t. d. Prosveta je odmah od svoga osnivanja bila istinski zatočnik jugoslovenske ideologije. Ona je to u praksi doista i provodila. Nijedan istinski jugoslovenski omladinac, bez obzira na veru i pleme, nije odbijen kad je tražio potporu ili stipendiju, ako su samo njena materijalna sretstva dozvolјavala. Prosveta se radovala svakom napretku, svakom uspehu bilo kojeg našeg plemena. Ona ih je i pomagala, ako su ti uspesi išli na korist zajednice, na korist celine, u korist jugoslovenske nacije. Bilo je dosta momenata kada su nam bacani klipovi pod noge. Mnogi iz nerazumevanja, a mnogi svesno. Ovi svesno jer su se bojali velike jugoslovenske misli. Mali, sitni lјudi bojali su se utapanja plemenskih ideala u veliku jugoslovensku ideologiju. Udarci su padali na Prosvetu sa svih strana. Ali se ona nije dala smesti niti je skrenula sa svoga određenog puta. Ona nije htela otstupiti od svoga Vjeruju. A to vjeruju poznato je bilo celoj našoj jugoslovenskoj naciji. Prosveta je uvek bila duboko ubeđena da je južnim Slovenima jedini spas u njihovom prvo duhovnom pa onda političkom jedinstvu. Ona je to pre rata otvoreno i smelo propovedala kroz celu svoju moćnu organizaciju. Kada je ostvareno političko jedinstvo koje nije bilo dovolјno duhovno pripravlјeno, Prosveta je upela sve svoje sile da se stvori i duhovno jedinstvo južnih Slovena. U tom pravcu kreće se rad njen i danas, i kretaće se sve dotle dok se potpuno ne ostvari njen ideal. Ali baš tu nailazili smo na najveće nerazumevanje, na oštru opoziciju. Ali Prosveta se nije dala smesti momentalnim neuspesima. Ona je svakom prilikom propovedala da je južnim Slovenima jedini spas i garantija za napredak u jednoj zemlјi i jednom Narodu — jugoslovenskoj naciji. Prosveta će sa još jačom energijom, sa još većom lјubavlјu prema svome narodu nastaviti da ostvaruje svoje puno Vjeruju. Jer Prosveta hoće da dokaže civilizovanom svetu da je jugoslovenska nacija stvorena od konstruktivnih elemenata. Da dokažemo da smo sposobni da učestvujemo u velikoj svetskoj kulturnoj utakmici ! Vreme je da pokažemo da i mi počinjemo stvarati svoju nacionalnu kulturu. Vreme je da pokažemo da i mi možemo da obogatimo svetsku kulturu ma i jednim malim prilogom. Da se ne zaboravi potrebno je da i ovo istaknemo: nije nikakvo samohvalisanje ako kažemo, ali se radujemo, da je Prosveta svojim radom i primerom kako se služi Otadžbini izazvala pokretanje sličnih institucija u Bosni i Hercegovini. Što nema jače kooperacije, ili bolјe rečeno stapanja svih naših kulturno-prosvetnih institucija nije krivica do Prosvete. Odmah posle Oslobođenja, na prvim svojim sednicama, Prosveta je pokušala da se rasparčane snage u Bosni i Hercegovini ujedine na kulturno-prosvetnom polјu. A prilikom proslave svoje 25 god. Prosveta je ozbilјno, bez ikakve rđave tendencije, svesna zamašaja i velike koristi po ceo slovenski jug, uzela inicijativu da u celoj Jugoslaviji sva Kulturno-prosvetna i Književna društva (Matica Srpska, Matica Hrvatska, Srp. Knjiž. Zadruga, Društvo sv. Jeronima i t. d.) stupe u zajedničku akciju, kako bi od udruženih snaga imala što veću korist nacija naša. Odziva nije bilo velikog, izuzevši da su „Prosveta" i „Gajret" imali svoje zajedničke đačke domove. Taj zajednički rad između ova dva društva već u ovoj škol. god. nastaviće se u većem obimu. Da završimo našu uvodnu reč uz ovogodišnji Kalendar Prosvetu ovom konstatacijom: Iz svih prednjih redaka jasno je da se, pre rata, nisu bez razloga naša braća u slobodnim srpskim i jugoslovenskim Kralјevinama radovali zamahu, poletu i napretku „Mlade Bosne". Uredništvo.