Buntovni pokret u Bosanskoj Krajini i Posavini god. 1858, nastao zbog nesređenih agrarnih prilika, bio je brzo ugušen. Pošljedica mu je bila, da je narod iz oba kraja u velikom broju prebjegao u Slavoniju i Hrvatsku. Na izmaku mjeseca juna iste godine bilo je u Hrvatskoj izbjeglih Krajišnika oko 3000. Povrativši se docnije našli su bjegunci popaljene kuće i zaparložene zemlje, a stoke i sjemena malo je ko imao. Zato je u zimu i u proleće 1860 nastala velika glad. Da se gladnom narodu pomogne, započela je akcija. Ko je pokrenuo pitanje pomoći nije mi poznato. Onih, koji su taj posao prihvatili, bilo je svakako više, ali mi njihova imena nisu poznata, sem ako to nisu bili oni ljudi, čija će se imena niže spominjati. Pomoć je dolazila, čini mi se, ponajviše od ruske, vlade preko ruskog poslanika u Beču i ruskog bečkog prote Mihajila Rajevskog. Posrednik između njih i Bosne bila je bečka filijala sarajevske trgovačke kuće S i n o v a Hadži-Riste. Bečku filijalu je vodio stariji brat Pero, koji je kako u trgovinskim poslovima, tako i u ovoj humanoj akciji stajao u prepisci sa svojim bratom V a s o m u Sarajevu. Ali ima prepiske o ovoj akciji i od drugih lica i drugim licima. Pri ruci su mi nekoliko takovih pisama. Datirana su postarom kalendaru. Jovo Pišteljić iz Banje Luke piše 19 aprila 1860 Niki Skariću u Sarajevo ovo: Primio sam vaše ljubezno pismo od 13 ov. mj. Iz istoga jesam za sve razumio i vidio, da Vam je tudi preporuka data od strane gospodara Sinova Hadžiristića, da mi pišete u ime sirotinje, kako je ovdi u ovome sandžaku i umire li od gladi; koje, brate, to ti mogu kazati, da se sirotinja jako pati od gladi i da se čuje, u dosti sela da sirotinja od gladi umire. A što jedu nekakvu kljenovu koru i otučke od kokuruza, to je sve druga patnja. Koje pozdravite gospodar Vasu Hadžiristića od moje strane, da smo radosno ovaj njihov nalog primili i odmah pisali smo u Beč gospodarima Sinovima Hadžiristića za muku, kojoj muči sirotinja, i na isto pismo potpisali smo našega protu Trivuna i još dva trgovca i više niko ne zna, koje potrebno sve sam mu (Peri H. Ristiću u Beč) pisao. I mi od naše strane želimo, da mu Bog naknadi i sve njegove želje ispuni i t. d. 11 maja piše Pero Hadžiristić iz Beča bratu Vasi u Sarajevo, da nije tačna novinska vijest, da je dao sirotinji žita 1000 vagona, nego je dao 17 dukata. 4 juna piše Jovo Dijović iz Prijedora Sinovima Hadži-Riste u Sarajevo: Po zapovijedi gospodara vašeg brata Pere iz Beča dohodim Vas najmilije pozdraviti i javiti Vama, da ovdašnja sela veliku glad trpe i to od Dubice pošavši uz Unu, pa do u Novi, daljine 10 saata, a širine dva do 4 saata. A iz Novoga po suoj međi do Krupe do Stazina (Cazina) ima duljine od šest do 10 saata, a širine od 2 saata do šest saata. Ova mjesta najveću glad trpe. Da je oka žita i 8 para, neimaju ga ščime kupit, uzrok što su preklani popljačkani i u Austriju prešli, tamo neko vrijeme bili i sve pojeli, što su god imali i odonuda s golom dušom povratili se svi. I ako im je šta i preteklo, u ovoj godini pojeli su, a sada da najbolje rodi, njima slabo će rodit i bit, kada ne imaju ščim uradit, ni posijat. I to ne znam je li deseti usio. Već Vas molim, ako ima koji rodoljubiv Hristjanin ili Vi ako znate kakva dobra Hristjanina, ponudite Ga, nebi li ovoj sirotinji nesretnoj rukopomoć učinio, koje se uzdam, da ćete Vi moći štogod izdejstvovati od ruskog poslanika, kada mu dokažete glad narodnu i golotinju i bosotinju. 10 juna piše Pero Hadžiristić iz Beča bratu Vasi u Sarajevo: Prekjučer primio sam zlatnu kolajnu na Sv. Ane pantljiki, o vratu što se nosi, od poslanstva s pismom poslanika i dao mi je Rajevski 600 dukata novi (h)olandeza, od koji je poslo sam Tasovcu u Brod, da se izda za elje (heljda) i proe (proso) sjemena, 200 dukata J. Diović Priedor, 100 Jovi Gaić u Dubicu, 50 Baslaću u Banju Luku, 50 preko Tasovca tebi da pošlje, koje ćeš za razdat po Kiseljaku (Salih Kiseljaković iz Gradiške) poslat da da ondi, gdi je tolema nužda. I neka brez razlike da svima, i Turcima, a nek uzme pismance jedno, da su od njeg primili. I neka navedu, od kog je ova milostinja Bog nek im plati. Ako to pismo bude i turski il šokački il srbski, to bi voljeo, budući Rajevskom moram predat, da i on dade, da znaju, da je došlo na mjesto. A kad dade neka i pop spominje ova uložena imena. A jošt na jesen 5 do 600 dukata daće se, ako neće i 1000. A do sad je sveg 1125 dukata dato, sjem u crkve što je. A danas poslao sam 20 imperijala u Modrič, 10 popu i daskalu, a 10 sirotim udovicama. Za poslat u Čajnič i Novu Varoš kvite radi skorijem da mi pošlješ. Jedva čekam da ranije predam Rajevskom, da čoek ne pomisli šta.... Danas pišem Dioviću, Gaiću, Baslaću, Tasovcu, da gledaju ne bil mogli prou, elju dat za ove dukate.. .. Na kolajni lik cara Aleksandra i s druge strane stoji velikim slovi Zauserdie, i poslanik piše: po nalogu Imperatora daruje Vam se kolajna na vratu da nosite na pantljiki Sv. Ane Za userdie, biva crkvi što ste činili.« Iza ovoga pisma zadugo nikakvih vijesti o pomoćnoj akciji, te ne znam, da li se ispunilo ono obećanje za jesen. Istom 9 februara 1861 ima jedno pismo o tom. U njemu Pero Hadžiristić piše bratu Vasi ovo: »Rajevskom jučer tek kazo sam pismo tešanjsko za glad. E, kaže, Vi ste krivi, što ne kažete. Ja sam reko, u proljeće biće nužnije. On je rad u žitu da se dade, pak predložiću 50 dukata u Tešanj, 50 Tuzlu, 50 Dubicu, 100 u Posa¬vinu Risni, 100 u Priedor, 50 u Banju Luku da dade, 25 Lievno, 25 Derventa, 25 Brčki. Mislim, da će sve odobrit, a pisaćeš mi gdi je glad i nužda veća«. Šta je bilo dalje nije mi poznato.