Koncem mjeseca marta g. 1492. bude potpisan onaj svirepi dekret, po kojem svi Jevreji u roku od četiri mjeseca moraju ostaviti Španiju. Tako je mislio kraljevski par u Alhambri učvrstiti svoju vlast, izbaviti zemlju od nevolje, spasti jedinstvo crkve i vjere. I nije bilo druge nego ostaviti zemlju ili poginuti. I kad je došlo vrijeme rastanka sa zemljom, u kojoj priživješe mnoge, i svijetle i mračne dane povijesti svoje, i koju nisu imali nikada više vidjeti, stajaše 600.000 ljudi, otaca i majki sa nježnom dojenčadi na prsima spremno na odlazak. Još zadnji put u ovoj zemlji uđoše prije toga u stare si-nagoge i pomoliše se Bogu, koji ih je već toliko puta iskušao. Onda se prognanici prosuše svim glavnim cestama; staro i mlado, bogato i siromašno, zdravo i nemoćno, žene, muškarci i djeca, sve to stvaraše šaroliku družinu, u kojoj jedni preticahu druge, neki na konjima i magarcima, najviše njih pješke; svako sa onim, što je dobra imao, ma bilo to i kamenje sa djedovskih grobova. I sve je hrlilo prema raznim zemaljskim luka-ma, da ostave što brže okrutnu zemlju. Na taj način ode iz Šnanije 600.000 ljudi, jezgra španjolske industrije, osnova trgovine, najobrazovanija klasa španjolskog stanovništva. Odoše kojekuda; u težnji, da dospiju što dalje izvan granica katoličanstva, najveći dio potraži Osmanlijsko carstvo. Tu su se prognanici nadali, da će naći mnogo svoje subraće, jer je Turska još prije progona bila glavnim sjedištem španskih jevreja, koji su se ovamo sklanjali ispred bijesa inkvizitorskog fanatizma. Što su išli baš u Tursku, razlozi su jasni. Bili su uvjereni, da će u Osmaniijskom carstvu imati slobodu vjeroispovijedanja. Bila je poznata stvar, da Osmanlije nisu strogo i metodički provodili princip <cuius regio, illius religio«, princip snažan u katoličkim evropskim zemljama onoga doba, jer je u Turskoj bilo i Grka i Slavena, koji su ispovijedali kršćansku vjeru. Turska je politika shvatila zamašaj, koji bi Jevreji mogli imati za razvoj industrije i trgo-vine. Da spomenem tom prilikom uvijek navađanu izreku Bajazita II., osvojitelja Carigrada: «Ne razumijem, kako kraljevi Španije mogu biti tako mudri, kad su već imali u svojoj zemlji takve sluge, kao što su Jevreji, te ih izagnaše iz nje«. Za ove riječi Bajazitove znamo od Gonzala de Illescasa, koji ih je zabilježio u svom djelu: «Historia Pontifical i Catholica« («Yo no se, como los Reves de Espana son tan sabios, pues tenian en su tierra tales esclavos como estes Judios, y los echaron della«). No izgonom Jevreja još uvijek nije prestala jezuitsko-inkvizitorska djelatnost. Ona se protegla i preko granica Španije i katoličkih zemalja. Španski duhovnici nisu se nikako mogli složiti s tim, da su Jevreji u nekim zemljama naišli na dobar prijem, naročito u Turskoj. Da Jevreje omraze kod velikog sultana, laćali su se svakojakih sredstava. Tako na pr. Kayserling u knjizi «Sephardim« priopćuje dva pisma, koja su po svoj prilici španjolski svećenici falzificirali. Jedno je pismo poslanica španjolskih Jevreja braći u Carigradu, a drugo odgovor na nju. Radi interesantne sadržine navešću ovdje ova pisma: «Carta de los Judios de Espana a los Judios de Constantinopla. Judios honrados, salud e gracia: Sepades que el rey de Espana por pregon publico nos hace volver cristianos y nos quiere quitar las haciendas y nos quita las vidas, y nos destruye nuestras sinagogas y nos hace otras vejaciones, las cuales nos tienen confusos e inciertos de lo que debemos hacer. Por la ley de Moysen os rogamos y suplicamos tengais por bien de hacer ayuntamiento e inviarnos con toda brevedad la deliberacion que en ello habeis hecho. Chamorro, principe de los Judios en Espana. (U prijevodu ovo pismo glasi: >Pismo španjolskih Jevreja Jevrejima Carigrada. Poštovani Jevreji, zdravlje i milosti. Znajte, da nas španjolski kralj javnim ediktom hoće da preobrati u kršćane i da nam oduzme imanje i život; ruši nam sinagoge i nanosi druge muke, što nas dovodi u takvu nepriliku, da ne znamo što da radimo. Tako vam zakona mojsijina molimo vas i preklinjemo, da priredite sastanak te da nam u što kraćem vremenu pošaljete odluku, koju ste stvorili na sastanku. Chamorro, glavar španjolskih Jevreja)< Na to su carigrađani tobože odgovorili ovako: «Respuesta de los Judios. Amados hermanos en Moysen: Vuestra carta recebimos, en la cual nos significais los trabajos e infortunios que padeceis, de los cuales nos ha cabido tanta parte como a vosotros. El parecer de los grandes satrapas y rabies es el siguiente: A lo que decis que el rey de Espana os hace volver cristianos, que los hagais, pues no podeis hacer otro. A lo que decis que os manda quitar vuestras haciendas, haced vuestros hijos mercaderes para que les quiten las suyas y a lo que decis que os quitan la vida, haced vuestros hijos medicos e apotecarios para que les quiten las suyas; y a lo que decis que os destruyen vuestras sinagogas, haced vuestros hijos, cleirgos su religion los profanen y destruyan su religion y templo. A lo que decis que os hacen otras vejaciones, procurad que vuestros hijos entrn en oficios de republica para que sugetandola os podais vengar de ellos. Y no salgais de esta orden que os damos, porque por esperiencia vereis que los abatidos vendreis a ser tenidos en algo. Usuff, principe de los Judios de Constantinopla.« (U prijevodu: «Odgovor Jevreja. Ljubljena braćo u Mojsiji! Vaše smo Pismo primili, u kojem nam javljate bijedu i nevolje, koje trpite, a koje nas bole isto toliko, kao i vas. Mišljenje velikih satrapa (poglavica, perz.) i rabina je slijedeće: Što velite, da vas kralj španjolski preobraća u kršćane, učinite to, jer drugo ne možete. Što velite, da vam otimaju vaša dobra, učinite sinove svoje trgovcima, da im otmu njihova; a što velite, da vam na život napadaju, učinite sinove svoje liječnicima i apotekarima, da napadnu na njihove živote; što velite pak, da vam ruše sinagoge, učinite svoje sinove svećenicima, da ih oskvrnu te da im razore religiju i hram. Što velite, da vam nanose druga mučenja, nastojte, da vam sinovi uđu u državne službe, tada možete svladati državu i osvetiti im se. Ne odstupajte od ovog savjeta, što vam ga dajemo, jer će vam iskustvo pokazati, da ćete od poniženih postati cijenjeni. Usuff, glavar carigradskih Jevreja.«) Bilo je i drugih sličnih dokumenata. Navedena se pisma čuvaju u arhivu katedrale u Toledu. U njima su ti svećenici dali zaista lijepu svjedodžbu o njihovim građanskim dužnostima carigradskim Jevrejima. Ovakim pismima, kojima je namjera bila i previše prozirna, a da bismo mogli vjerovati u njihovu vjerodostojnost, htjeli su dotični falzifikatori postići možda dvoje: prvo, da bi omrazili španjolske Jevreje sa sultanom, drugo, da bi dokazali neophodnu potrebu izgona ovako opasnog elementa, kao što su Jevreji. Svakako su ova pisma karakterističan dokumenat za djelovanje inkvizicije i da znamo, kakovim se sve sredstvima ona služila u proganjanju Jevreja.